U današnjem članku govorićemo o posebnoj tradiciji koja u mnogim domaćinstvima budi uspomene na detinjstvo, porodične okupljanja i mirise koji se pamte čitav život. Kada se po kući širi miris pečene paprike i paradajza, znak je da je stiglo vreme za pripremu zimnice.
- To je ritual koji se prenosi s kolena na koleno, i u kome svaka porodica ima svoje male tajne i posebne recepte. Među njima se posebno izdvaja pinđur, omiljena poslastica mnogih domaćinstava, a recept koji je proslavila Slavica Rokvić, udovica poznatog pevača Marinka Rokvića, zauzima posebno mesto. Njen pinđur ne samo da je ukusan, već nosi i emotivnu vrednost jer se priprema prema receptu njene majke Milke. Tajna ovog specijaliteta krije se upravo u jednostavnim, ali pažljivo odabranim koracima koje je Slavica nasledila i sačuvala.
U domaćinstvu Rokvića pinđur ima status posebne delicije, a ukućani ga obožavaju. Sama Slavica često ističe da, iako zahteva vreme i trud, rezultat svake godine opravdava sav uloženi napor. Priprema ovakve zimnice nije samo kuvanje – to je svojevrsni ritual, događaj koji okuplja porodicu, stvara osećaj topline i sigurnosti, ali i vezuje generacije kroz prenos kulinarskih tajni. Mirisi ispečenog patlidžana i paradajza, spajanje ukusa i dugotrajno mešanje u velikoj šerpi na šporetu, sve to vraća osećaj pripadnosti i domaće atmosfere.
Osnova pinđura počinje pečenjem glavnih sastojaka. Potrebne su velike količine paradajza i patlidžana – u ovom receptu čak po šest kilograma. Nakon što se ispeku, ovi sastojci se pažljivo ljušte i seckaju, pa se zatim stavljaju u šerpu da se polako krčkaju. Upravo ovo lagano kuvanje na šporetu stvara posebnu aromu. Kada smesa počne da omekšava i dobija potrebnu gustinu, dodaju se i pečene crvene paprike, koje daju karakterističan miris i slatkast ukus. Slavica naglašava da je važno dugo mešati, jer se pravi pinđur prepoznaje po tome što varjača ostavlja trag na dnu šerpe. To je znak da je smesa dovoljno zgusnuta i spremna za dalju obradu.
Jedan od ključnih trenutaka u pripremi jeste dodavanje ulja. Slavica preporučuje da se ulje posebno zagreje pre nego što se sipa u smesu. Taj korak ne samo da obogaćuje ukus, već i produžava trajnost zimnice. Nakon toga dodaju se i so, šećer, beli luk i malo sirćeta, što daje savršen balans između kiselkastog, slatkog i pikantnog ukusa. Upravo ta harmonija začina čini da pinđur bude neodoljiv dodatak gotovo svakom jelu.
- Kada je smesa spremna, dok je još uvek vruća, pažljivo se sipa u sterilizovane tegle. Slavica ovaj korak obavlja s posebnom pažnjom, jer zna da od toga zavisi dugotrajnost zimnice. Da bi se osiguralo da pinđur ostane svež mesecima bez ikakvih konzervansa, tegle se nakratko stavljaju u rernu radi pasterizacije. Na taj način se eliminiše svaka mogućnost kvarenja, a ukus ostaje nepromenjen. Rezultat su uredno poređane tegle u špajzu koje čekaju zimu, spremne da obogate trpezu.
Ono što pinđur čini posebnim jeste njegova svestranost. Može se koristiti kao namaz na hlebu, kao prilog uz mesna jela, ili kao dodatak različitim specijalitetima. Njegova lagana, a opet bogata tekstura i intenzivan miris vraćaju toplinu doma i unose notu nostalgije u svaki zalogaj. Pored toga, pinđur je i zdrav izbor – obogaćen vitaminima iz povrća i spremljen bez veštačkih dodataka, savršeno se uklapa u ishranu onih koji vode računa o kvalitetu namirnica.
Priprema pinđura zahteva vreme, ali se trud višestruko isplati. U proseku, ceo proces traje tri do četiri sata, a rezultat je oko deset tegli ovog specijaliteta. Jedna kašika pinđura ima oko 35 kalorija, što ga čini laganim dodatkom jelima, a pritom daje osećaj sitosti i zadovoljstva. Nije slučajno što se generacijama unazad zimnica smatra osnovom domaće kuhinje – ona čuva ukuse leta i prenosi ih u hladne zimske dane.
Kada Slavica priča o ovom receptu, u njenim rečima se oseća ponos i ljubav. Za nju pinđur nije samo hrana, već i sećanje na majku Milku, na toplinu doma i na zajedništvo koje donosi priprema zimnice. U današnjem ubrzanom vremenu, ovakvi trenuci vraćaju nas osnovnim vrednostima – porodici, tradiciji i jednostavnim radostima. Zato ovaj recept ostaje dragocen ne samo kao kulinarska tajna, već i kao deo nasleđa koje se prenosi s ljubavlju.
