U današnjem članku pišemo o Halidu Bešliću, jednoj od najvećih muzičkih legendi Balkana, čije pesme su obeležile celo jedno vreme na ovom prostoru. Ali Halid Bešlić nije bio samo umetnik; bio je i čovek sa dubokim razmišljanjima o životu, prijateljstvima i vrednostima koje su ga oblikovale. Preminuo je u 72. godini, ali je za sobom ostavio mnogo više od muzičkih hitova – ostavio je neizbrisiv trag u srcima svih onih koji su ga slušali i poštovali.
- Jedan od ključnih trenutaka u Halidovom životu bio je njegov povratak u Sarajevo 1994. godine, u vreme kada je rat još uvek divljao, ali su se, zahvaljujući UNPROFOR-u, počeli uspostavljati prvi znakovi primirja.
Halid je o tom povratku govorio s dubokim emocijama, govoreći o uništenju koje je video na svakom koraku: „Kad sam ušao 1994. godine, putovao sam od aerodroma ka centru grada i gledao kroz prozor. Na svakom koraku sam mogao da vidim uništenje, i setio sam se Hirošime“, prisetio se Halid, dodajući da je sve to trajalo još godinu dana. Iako su gradom prolazili tragovi nade, on je jasno prepoznao depresiju i razaranje koje su ostavili rat i sukobi.
Jedan od trenutaka koji je Halidu duboko ostao u sećanju bio je kada je, donoseći sa sobom 100.000 maraka, pomogao građanima Sarajeva koji su bili u potpunom siromaštvu. „Za sat vremena su svi dolazili po novac, nisu imali šta da jedu, a piće u kafani je bilo 10 evra,“ rekao je Halid, sećajući se tog trenutka s tugom, ali i s realnim priznanjem o tome koliko je rat uništio ljude – fizički, ali i emocionalno.
- Pored svojih ličnih doživljaja, Halid je često govorio i o svom odnosu sa Emirom Kusturicom, velikim prijateljem i poznatim rediteljem koji je napustio Sarajevo tokom rata. Halid je isticao da mu nikada nije zamerio što je Kusturica otišao, ali mu je bilo žao jer je verovao da će se reditelj jednog dana vratiti. „Kusturica je bio moja slabost, bio je veliki prijatelj i volio sam da sedim sa njim,“ rekao je Halid, dodajući da je verovao da će se, nakon što prođe vreme, sve vratiti u normalu.
Halid je bio jasan kada je govorio o tome kako je rat „budio najgore u ljudima“. Iako nikada nije zamerio onima koji su napustili grad tokom rata, smatrao je da je on bio najgori period u istoriji Bosne, koji je stvorio duboke podele među ljudima na temelju nacionalnih i verskih razlika. „Kako je bilo tako lako mobilisati ljude?“ pitao se Halid, govoreći o tome kako su sukobi u njegovoj domovini izazvali nesanirane rane koje i dalje bole.
Ipak, Halid je ostao veran svojim korenima. „Rat je pokazao najgore u ljudima, ali verujem da bi trebalo da idemo dalje,“ izjavio je Halid, podsećajući sve da je, iako duboko razočaran, još uvek verovao u ljudsku snagu da prebrodi teškoće i da se suoči s budućnošću. Njegova poruka je bila jasna: „Iako su nesreće i nepravde ostavile trag u mom životu, verujem da je vreme da svi nastavimo dalje, zajedno.“
- Halid Bešlić bio je više od muzičara – bio je simbol spajanja naroda i generacija. Njegove pesme nisu bile samo melodije; one su nosile poruku zajedništva i nade, koje su bile ključne za preživljavanje u teškim vremenima. Halid je, svojim životom i pričama, spajao ljude i podsećao ih na vrednosti koje ne bi smeli da zaborave, bez obzira na sve izazove.
Halidov odlazak nije bio samo gubitak za muzički svet, već i za sve one koji su u njegovoj muzici pronalazili utehu, inspiraciju i snagu. Njegova muzika i njegove reči ostaju kao večni podsjetnik na vrednosti koje su oblikovale ne samo njega, već i ljude širom Balkana. Halid Bešlić će zauvek ostati ikona, ne samo zbog svojih pesama, već i zbog svoje sposobnosti da povezuje ljude u teškim vremenima, bez obzira na sve prepreke koje su stajale na tom putu.
