U današnjem članku prenosimo priču o životu i borbi Mire Kosovke, nekadašnje muzičke zvezde koja je kroz decenije doživela i uspehe i gubitke. Njena ispovest je priča o hrabrosti, bolu i neugasloj želji da pronađe mir kroz istinu i sećanja na svoju porodicu.
- Krajem sedamdesetih godina iz rodne Đakovice stigla je u Beograd kako bi studirala defektologiju, ali je sudbina imala druge planove. Susret sa Marinom Tucaković i Aleksandrom Radulovićem Futom odredio je njen put ka muzici. Profesor koji joj je pravio probleme na fakultetu bio je jedan od razloga što je napustila studije i posvetila se sceni. Tako je nastala pevačka karijera Mire Kosovke, koja je tokom osamdesetih i devedesetih postala poznata širom bivše Jugoslavije.
Mira nikada nije krila da je odrastala kao „amazonka“ među trojicom braće – Draganom, Mićom i blizancem Miroslavom. Njihova povezanost bila je snažna i neizbrisiva. Posebno se seća kako ju je brat Mićo učio da peva i igra, bodrio je i želeo da svojim talentom nadmaši sve druge. Nažalost, njegov život prerano je ugašen i Mira tvrdi da je bio žrtva političkih prilika i represije. Njegova smrt ostavila je trag ne samo na porodici, već i na njenom odnosu prema svetu.
Najjača emotivna veza, ipak, bila je sa blizancem Miroslavom. On je bio nežan, emotivan i posvećen, dok je ona uvek bila zaštitnički nastrojena. Kada se zaljubio u Italijanku Anu i oženio je, Mira je osećala kao da gubi deo sebe. Smrt brata 2007. godine bila je za nju prekretnica. Tada je odlučila da prestane da peva jer, kako kaže, u njenom srcu se nešto nepovratno slomilo. Od tog trenutka, mikrofon je zauvek ostavila po strani.
Sećanja na oca Vladu takođe zauzimaju važno mesto u njenom životu. Iako nikada nije mnogo pričao o svojoj prošlosti, kasnije je saznala da je njegova divizija spasavala Tita u Drvaru. On joj je još za života rekao da će biti „njegov Đura putnik“, a tako je i bilo – zahvaljujući pevačkoj karijeri obišla je gotovo ceo svet i dugo živela u Americi i Australiji. Iz rodne Đakovice ponela je samo jedan kamen sa kristalima, koji je za nju postao dragocena porodična relikvija i simbol večne povezanosti s ocem.
- Najveći bol u njenom životu ipak je vezan za majku Dragicu, koja je stradala tokom ratnih godina. Dok su mnogi bežali iz zemlje, Mira se vraćala iz inostranstva. Njena majka je ostala da čuva kuću i imanje, ali je ubijena na pragu svog doma. Već 26 godina Mira traga za njenim posmrtnim ostacima, u nadi da će ih pronaći i dostojno sahraniti. Govori o toj tragediji sa knedlom u grlu, prisećajući se trenutaka kada je molila pse da ne oskvrnjavaju telo njene majke dok je stražar pazio da niko ne pokuša da je sahrani. Ta slika ostala joj je urezana zauvek.
Bol gubitka majke bio je nepodnošljiv, ali odlazak u Australiju posle tog događaja doneo joj je bar prividni spas. Ipak, trauma i neizvesnost ostale su deo njenog života. Najviše je plaši pomisao da neće uspeti da pronađe majčine kosti dok je živa, ali je ostavila amanet da jednog dana bude sahranjena pored brata Dragana.
U svim tim gubicima i tragedijama, Mira nije izgubila veru u ljude. Ona i danas ističe da se raduje tuđim uspesima i da voli život uprkos svemu. Ta snaga da nastavi dalje, iako je izgubila gotovo sve što je najviše volela, pokazuje koliko je ljudska volja neraskidiva i snažna.
Njena priča je svedočanstvo o tome da se iza svetla reflektora često kriju najmračnije sudbine. Iako je nekada bila pevačka zvezda, danas je poznata i po svojoj iskrenosti, hrabrosti i traganju za pravdom i smislom. Priča Mire Kosovke nije samo sećanje na prošla vremena, već i podsećanje koliko život može biti surov, ali i koliko čovek može biti jak kada odluči da ne posustane.
