U ovom članku Vam donosimo jednostavan, ali izuzetno efikasan savet za momente kada osećate nervozu i unutrašnju napetost. U nastavku saznajte kako pevanje utiče na mozak i zašto ga stručnjaci preporučuju kao prirodan način smirivanja…
Muzika je oduvek bila prisutna u ljudskom životu kao način izražavanja emocija, utehe i povezivanja, ali savremena nauka sve češće potvrđuje ono što su ljudi intuitivno znali vekovima – zvuk i glas imaju moć da utiču na telo i um. Danas se muzikoterapija koristi širom sveta u različitim granama medicine, od psihijatrije i neurologije do rehabilitacije, a njeni efekti prepoznati su kao važna podrška u smanjenju stresa, anksioznosti i depresije. Kako navodi Kurir Zdravlje, sve više stručnjaka ističe da čak i jednostavne aktivnosti poput pevanja mogu imati snažan uticaj na nervni sistem i opšte zdravlje.
- U tom kontekstu, posebnu pažnju javnosti privukla je izjava nutricionistkinje Aleksandre Lišanin, koja je na svom Instagram profilu govorila o značaju aktivnog pevanja. Ona naglašava da pevanje nije samo oblik razonode ili umetničkog izraza, već biološki aktivan proces koji utiče na stresni odgovor organizma. Prema njenim rečima, tokom pevanja dolazi do smanjenja napetosti, regulacije disanja i aktiviranja mehanizama koji telu signaliziraju da je bezbedno i smireno. Ove tvrdnje, kako prenosi Kurir, u skladu su sa brojnim naučnim istraživanjima sprovedenim poslednjih godina.
Studije koje se bave uticajem pevanja na organizam pokazuju da ova aktivnost može dovesti do smanjenja nivoa kortizola, hormona koji je direktno povezan sa stresom. Kada je kortizol dugotrajno povišen, on može negativno uticati na imunitet, san, raspoloženje i kardiovaskularni sistem. Upravo zato svaka aktivnost koja doprinosi njegovom snižavanju ima veliki značaj za očuvanje zdravlja. Osim toga, istraživanja ukazuju na to da pevanje može da poveća nivo sekretornog imunoglobulina A, odnosno IgA antitela koja igraju ključnu ulogu u zaštiti sluzokože i predstavljaju prvu liniju odbrane organizma od infekcija.
- Važan aspekt pevanja ogleda se i u njegovom uticaju na parasimpatički nervni sistem, poznat i kao vagusni odgovor. Aktivacijom ovog sistema telo prelazi iz stanja pripravnosti i napetosti u stanje odmora i regeneracije. Kako objašnjava Aleksandra Lišanin, kontrolisano disanje koje se spontano javlja tokom pevanja pomaže nervnom sistemu da se “prebaci” u režim smirenosti. Upravo zbog toga mnogi ljudi nakon pevanja osećaju opuštenost, lakše disanje i emotivno rasterećenje.
Posebno zanimljiv efekat primećen je kod grupnog pevanja. Kada ljudi pevaju zajedno, njihovo disanje se prirodno usklađuje, što dodatno doprinosi osećaju povezanosti i sigurnosti. Kako navodi RTS u svojim emisijama o mentalnom zdravlju, ovakva sinhronizacija ima snažan psihološki efekat jer jača osećaj pripadnosti i smanjuje usamljenost, koja je jedan od značajnih faktora hroničnog stresa. U tom smislu, pevanje nije samo individualna aktivnost, već i društveni alat koji jača emocionalne veze među ljudima.
Iako se pevanje ne smatra terapijom u klasičnom medicinskom smislu, stručnjaci ističu da ono predstavlja jednostavan, besplatan i lako dostupan način svakodnevne regulacije stresa. Za razliku od pasivnog slušanja muzike, koje takođe ima pozitivan efekat, pevanje zahteva aktivno učešće tela. U tom procesu uključeni su glas, disanje, emocije i pokret, što zajedno stvara snažniji fiziološki odgovor. Kako prenosi Blic, upravo ta aktivna komponenta čini pevanje posebno efikasnim u smanjenju napetosti.
- Aleksandra Lišanin naglašava da tokom zajedničkog pevanja dolazi do spontanog usklađivanja disanja, što olakšava smirenje nervnog sistema i povećava otpornost organizma na stres. Istovremeno se jača emocionalna povezanost među ljudima, što dodatno doprinosi psihološkoj stabilnosti. Ovaj spoj bioloških i emocionalnih efekata čini pevanje moćnim saveznikom u očuvanju mentalnog zdravlja, posebno u savremenom načinu života koji je obeležen ubrzanim tempom i stalnim pritiscima.
Važnu ulogu ima i vrsta muzike koja se peva ili sluša. Sporija, umirujuća muzika povezana je sa povećanim lučenjem endorfina, hormona zadovoljstva, koji složenim mehanizmima utiče na smanjenje broja otkucaja srca i snižavanje krvnog pritiska. Nasuprot tome, vrlo brza ili izrazito glasna muzika može imati stimulativni efekat i kod pojedinih osoba čak pojačati osećaj napetosti. Kako ističu sagovornici Kurira, ključ je u izboru muzike koja odgovara trenutnom emotivnom stanju i potrebama organizma.
Na kraju, poruka stručnjaka je jednostavna, ali snažna – nije potrebno biti profesionalni pevač da bi se osetile koristi pevanja. Dovoljno je pevati kod kuće, u automobilu ili u društvu prijatelja, bez pritiska savršenstva. Kako zaključuje Aleksandra Lišanin, muzika vodi do srca, a kroz srce do smirenosti. Ovu misao potvrđuju i brojni domaći mediji poput Kurira i Blica, koji sve češće ukazuju na značaj malih, svakodnevnih navika u očuvanju zdravlja. U svetu prepunom buke i stresa, možda je upravo pevanje jedan od najjednostavnijih načina da se čovek ponovo poveže sa sobom.
