U današnjem članku donosimo potresnu priču o sedmogodišnjoj djevojčici koja je učinila nezamislivo kako bi spasila svoje tek rođene braću i sestre. U nastavku saznajte šta se dogodilo nakon što je kilometrima gurala kolica do bolnice…
Hitna služba u bolnici okruga St. Mary bila je poznata po brojnim dramatičnim situacijama, ali jedan događaj, koji se desio jednog hladnog jutra, zauvek je ostao u sećanju svih koji su tada bili na dužnosti. Automatska vrata na odjelu za hitne slučajeve širom su se otvorila, a pred njima se pojavila mala djevojčica, koja je izgledala kao da je tek napunila sedam godina. Gurala je kolica koja su bila gotovo veća od nje same, a u njima su se nalazila dva zamotuljka u dečijim pokrivačima. Bebe su jedva disale, a djevojčica je bila prljava, umorna i uplakana. Njen glas bio je slomljen od straha i iscrpljenosti kada je molila medicinsko osoblje za pomoć.
- Medicinska sestra Helen Brooks bila je zapanjena prizorom pred sobom. Pokušavala je da shvati šta se događa, ali reakcija je bila trenutna. Doktori su brzo počeli da postupaju, podižući bebe iz kolica, a nosila su već bila spremna. Djevojčica je pokušala da pođe za njima, ali noge su joj popustile i srušila se na hladan pod. Čim je onesvijestila, svi su reagovali, a bolnica je postala haotično mjesto. Svi su se trudili da spasu bebe i djevojčicu.
Nekoliko sati kasnije, Lily je otvorila oči i ugledala bijeli plafon bolnice. Pored nje je sjedila medicinska sestra Helen, koja joj je govorila da je sada sigurna. Djevojčica je brzo pitala za svoje braće i sestre, Micaha i Emmu. Helen joj je pokazala dva kreveta sa bebama, u kojima su blizanci bili na sigurnom. Djevojčica je osjećala olakšanje, ali suze su joj nicale niz lice jer je konačno imala sigurnost koju je toliko dugo tražila.
- Te iste večeri, dr. Michael Harris i socijalna radnica Dana Lee došli su u sobu da postave nekoliko pitanja. Bili su zabrinuti zbog svega što se desilo, ali Lily je imala samo jedno pitanje: „Hoćete li nas razdvojiti?“ Dr. Harris je objasnio da to nije njihov cilj i da je sve što žele saznati da bi pomogli njenoj majci. Lily je iz džepa izvukla zgužvani crtež plave kuće i broj 44, rekavši da je to njihova kuća, a broj je nosila da ne zaboravi put nazad. Polako su počeli da shvataju da je djevojčica hodala dugo, bez odmora.
Policajac Daniel Cole i detektiv James Rowe istraživali su njene crteže i pratili ih do male plave kuće na kraju sela. Unutra su našli prazne limenke i bočice za bebe, a na frižideru je bila ručno napisana tabela hranjenja, koju je Lily očigledno pripremila. U spavaćoj sobi su našli Annu Maren, mladu ženu koja je bila u teškoj dehidraciji i nije mogla da se brine o svojoj djeci. Anna je bila živa, ali su joj potrebni hitni medicinski tretmani. Lily je, međutim, bila ta koja je brinula o svima i spasila ih.
Doktori su kasnije potvrdili da je Anna bila u teškoj postporođajnoj depresiji, što je uzrokovalo njenu nesposobnost da se pobrine za svoje bebe. Bez Lily, koja je davala vodu majci i hranila blizance, niko od njih ne bi preživio. Sljedećeg jutra, kada je Lily saznala da je njena mama pronađena, bila je tiha i zabrinuta. Helen joj je objasnila da je njena mama sada u bolnici i da doktori pomažu da se probudi. Lily je bila tužna, ali je u njoj postojala snaga koja joj je omogućila da se brine za sve.
- Nakon nekoliko sedmica, Anna se počela oporavljati, ali su socijalne službe morale odlučiti šta će biti sa djecom. Sestra Helen, koja je nakon četrdeset godina rada u bolnici bila sama, odlučila je preuzeti odgovornost za Lily i blizance. Pokucala je na vrata dr. Harrisa i rekla da želi postati hraniteljska porodica za tu djecu. Dr. Harris ju je iznenadio, ali Helen je bila sigurna u svoju odluku. Znala je da djeca moraju ostati zajedno i da joj, možda, treba njihova prisutnost.
Sedmicu dana kasnije, Lily je uselila u Helenin dom. Bilo je to mirno utočište u maloj kući sa lavandom. Djevojčica je teško spavala prvih nekoliko noći, ustajući svakih nekoliko minuta da provjeri bebe. Helen ju je tiho podržavala, govoreći joj da će njena mama uskoro biti ponosna na nju. Lily je, u međuvremenu, bila u kontaktu s majkom, koja je napredovala u rehabilitaciji. Nakon što je Anna počela jačati, Lily je ponovo videla svoju majku. Bile su toški u zagrljaju, prepunom suza i ljubavi, jer su konačno ponovo bile zajedno.
Iako je Anna i dalje bila u procesu oporavka, uspjela je da se preseli u mali stan blizu bolnice. Samo nekoliko ulica dalje od Helen, a zajednica je pokazala izuzetnu podršku. Počeli su prikupljati donacije za obitelj, a bolnica je započela program podrške porodicama u krizama. Godinu dana kasnije, na svečanosti u bolnici St. Mary, dr. Harris je govorio o hrabrosti koju je pokazala Lily. Program koji je započeo njenom hrabrošću sada je pomogao mnogim porodicama. Anna, Lily i blizanci su sjedili zajedno, a sve prisutne je dirnula njihova priča.
Lily je, sada devetogodišnjakinja, govorila o tome šta znači porodica i zajednica. Niko nije bio sam kad je bilo potrebno, a ona je bila živi dokaz da uz podršku, hrabrost i ljubav, sve postaje moguće. Kasnije te večeri, dok je crtala u parku, rekla je svojoj majci: „Ovo je naša porodica, ovu smo svi zajedno spasili.“ Na crtežu, u kutu, gotovo neprimetno, bila su mala kolica, simbol početka priče koja je promenila mnoge živote.
