U današnjem članku prisetićemo se priče o Halidu Bešliću i njegovoj navodnoj povezanosti sa Suzanom Mančić, jednoj od najlepših i najpoznatijih dama bivše Jugoslavije.
- Halid je bio čovek koga su mnogi voleli ne samo zbog muzike već i zbog dobrote i humanosti koju je nesebično pokazivao. Njegova smrt 7. oktobra ostavila je prazninu u svetu muzike, ali i u srcima svih onih koji su uz njegove pesme odrastali i živeli. Priče o njemu i dalje kruže, a među njima je i ona da je jedan od njegovih najvećih hitova bio posvećen upravo Suzani, što je izazvalo veliko interesovanje javnosti.
Pričalo se da je Halid imao posebne simpatije prema Suzani, što nikada nije skrivao. U prilog tome navodi se i anegdota kada je njegov blizak saradnik, tekstopisac Nazif Gljiva, napisao stihove inspirisan njihovim prisustvom na obali mora. Gljiva je priznao da je ideja za pesmu došla u trenutku dok ih je posmatrao zagrljene, a Halid mu je ranije i sam rekao da mu se Suzana dopada. Tako je nastala pesma „Gitara i čaša vina“, koja, nažalost, nikada nije snimljena, ali ostaje deo muzičkih legendi vezanih za Bešlića.
Njihovo prijateljstvo i bliskost potvrđuju i mnoge zajedničke uspomene. Jedna od najpoznatijih dogodila se 1986. godine kada su zajedno doživeli saobraćajnu nesreću. Na putu od Zaječara ka Beogradu, Suzana je vozila automobil dok su s njima bili i prijatelji. Prebrza vožnja, muzika koja je svirala iz kasetofona i trenutak nepažnje mogli su da dovedu do velike tragedije. Halid je opominjao Suzanu da uspori, ali kada je pokušala da zakoči, kola su izgubila kontrolu i zakucala se u brdo. U tom trenutku činilo se da je sve gotovo, no čudom su prošli bez teških posledica. Suzana je kasnije opisala da joj je u tim sekundama ceo život proletao pred očima i da se uplašila za sve koji su bili s njima u vozilu. Ta priča, koja je našla mesto i u njenoj knjizi „Neukrotivo srce“, pokazuje koliko su oboje živeli intenzivno i koliko su rizikovali.
Postojala su i nagađanja da je pesma „Beograđanko mala“ posvećena Suzani. Međutim, ona je sama demantovala tu glasinu, objašnjavajući da je Halid tu numeru pevao i pre nego što su se upoznali. Ipak, priznala je da su u to vreme zajedno radili mnogo i da su često delili i privatne trenutke. Suzana je oduvek želela da javnost pamti lepe stvari, pa se trudila da ne potencira negativne događaje poput nesreće, već da se ističu uspomene na rad i prijateljstvo.
- Suzana je bila svedok Halidove vedrine, šarma i načina na koji je osvajao ljude oko sebe. Njihovo poznanstvo pokazuje i koliko su se estradni krugovi tog vremena međusobno preplitali – ljubavi, prijateljstva, ali i nesporazumi često su postajali inspiracija za pesme koje su zauvek obeležile muziku Balkana. Iako pesma koju je Gljiva napisao nikada nije snimljena, njeni stihovi ostaju kao zapis o vremenu i emocijama koje su postojale između dvoje poznatih ljudi.
Halid je, osim što je bio cenjeni pevač, važio i za čoveka velikog srca. Njegova humanost i spremnost da pomogne drugima bila je tema o kojoj se mnogo govorilo i za života, ali tek posle njegove smrti isplivale su mnoge priče koje su osvetlile njegovu nesebičnost. Brojne javne ličnosti danima su se opraštale od njega, podsećajući na njegove pesme, ali i na karakter koji je retko viđen u svetu estrade. Za mnoge je Halid bio više od pevača – bio je simbol jedne epohe, čovek koji je znao da spoji publiku različitih generacija.
Priča o Halidu i Suzani, iako obavijena misterijom, ostaje deo tog bogatog mozaika. Oni su delili trenutke radosti, ali i opasnosti. Njihova povezanost bila je inspiracija za umetnost, za stihove koji su i danas upečatljivi. Suzana je često naglašavala da ne želi da se doživljava kao „fatalna žena“, već kao osoba koja je marljivo radila i gradila svoju karijeru, dok je Halid, sa druge strane, kroz muziku izražavao ono što možda rečima nije umeo da kaže.
Ono što ostaje jeste sećanje na čoveka koji je muziku pretvarao u emociju i koji je, svojim pesmama, bio deo života miliona ljudi. Njegova bliskost sa Suzanom Mančić, bilo kao prijateljstvo ili simpatija, ostaje deo tih sećanja. Istina o tome šta je zaista bilo između njih možda nikada neće biti potpuno otkrivena, ali upravo u tome leži čar njihovih priča – u tajni koja inspiriše i u pesmama koje ostaju zauvek.
