Prijateljima se poverila da je videla nešto gore od ubistva a onda nestala bez traga: Nakon toga se pojavio njen snimak iz noći nestanka koji ledi krv u žilama

U februaru 2008. godine, Merilin Beržeron, mlada žena iz Montreala, nestala je pod misterioznim okolnostima koje su ostavile mnoge da se pitaju šta se zapravo dogodilo. Imala je 24 godine, bila je inteligentna, duboko osetljiva na svet oko sebe i često su je opisivali kao osobu koja pažljivo razmišlja o svetu i svojim osećanjima. Njeni prijatelji su je smatrali umetničkom dušom koja je posvećivala pažnju detaljima, ne žureći da donese sudove.

• Međutim, pred njen nestanak, nešto se promenilo. Merilin je počela da deli sa bliskim osobama da je bila svedok nečeg strašnog, nečega što je teško mogla da opiše, ali što je opisala kao „gore od ubistva“. Ova fraza, upotrebljena pažljivo, ostavila je snažan utisak jer je Merilin bila poznata po tome što nije bila sklona preterivanju i teatralnosti. Zvučala je uplašeno, a njeno ponašanje postalo je anksiozno i rasejano.

Njena porodica primetila je promene u njenom ponašanju. Započela je razgovore o tome kako želi da napusti Montreal, da pobegne od svega, da razbistri glavu. Tokom jednog perioda, spakovala je torbu i otišla na nekoliko dana u drugi grad, ali se ubrzo vratila. Bez obzira na to šta je verovala da je videla, to ju je pratilo nazad u njen dom, i činilo se da je njeno uznemirenje bilo daleko od završetka. La Presse piše da je ovo bio znak da nešto duboko uznemirujuće leži ispod površine njenog svakodnevnog života. 17. februara 2008. godine, Merilin je izašla na šetnju, noseći kaput, novčanik i telefon. Po njenim rečima, bilo joj je potrebno vreme napolju da se osveži i opusti, međutim, to je bio poslednji put da su je njeni roditelji videli.

• S početka, njen nestanak nije izazvao mnogo uznemirenja. Nije bilo tragova borbe, napuštenih stvari ili poslednjih poruka koje bi ukazivale na to da se dogodio neki dramatičan događaj. Međutim, kako su sati prolazili, tišina je postajala sve češća i nezgodnija. Iako su inicijalni tragovi bili oskudni, nešto je postalo jasno kad su objavljeni snimci sa sigurnosnih kamera.

CBC izvještava da je Merilin zabeležena na bankomatu u centru Montreala tog dana, gde je podizala novac. Ono što je izazvalo zabrinutost nije bila sama transakcija, već način na koji se ponašala. Dok je stajala, Merilin je stalno okretala glavu, gledajući oko sebe, skenirajući okolinu. Njeno ponašanje nije delovalo dezorijentisano, već oprezno, kao neko ko se oseća ugroženo. Taj trenutni izraz straha postao je jedan od ključnih elemenata ovog misteroznog slučaja.

Iako je snimak bio uznemirujući, ni to nije pružilo odgovore na to šta se dogodilo nakon toga. Nema dokaza da je Merilin koristila telefon, nije bilo finansijskih aktivnosti, niti bilo kakvih drugih tragova koji bi ukazivali na to gde je otišla ili šta se dogodilo sa njom. Tokom meseci koji su usledili, pojavili su se izveštaji o njenim navodnim viđanjima u različitim delovima Kvebeka. Neki su tvrdili da su je videli kao beskućnicu, dok su drugi sugerisali da se možda pridružila verskoj sekti.

• Iako su se pojavljivale različite teorije o njenom nestanku, nijedna nije bila potvrđena. Radio-Canada izveštava da je čak bilo tvrdnji da su ljudi navodno videli Merilin i nekoliko godina nakon njenog nestanka, uvereni da se ona svesno povukla iz života, odlučujući da se distancira od svega i svih. Ipak, nijedno viđenje nije donelo konkretne informacije koje bi mogle razjasniti njen nestanak.

Jedan od ključnih aspekata u ovom slučaju je to što nijedna teorija o njenom nestanku nije potpuno isključivala bilo koju mogućnost. Neki veruju da je Merilin doživela duboku krizu mentalnog zdravlja izazvanu traumom, dok drugi misle da je možda bila svedok stvarnog zločina i da je pobegla zbog straha.

Postoje i teorije koje se odnose na potencijalnu eksploataciju ili prinudu. Međutim, ono što je zaista zbunjujuće jeste da nijedno objašnjenje ne protivreči činjenicama koje su bile poznate. Le Devoir piše da su okolnosti njenog nestanka toliko zbunjujuće jer su postojali elementi koji ukazuju na to da je Merilin zaista bila uplašena, da je bila svesna svog okruženja, ali da su ostale informacije potpuno izostale.

• Taj snimak sa bankomata ostao je jedan od najvažnijih dokaza, jer je predstavljao poslednji trag Merilin koji je mogao da svedoči o njenoj svesnosti, ali i o njenoj ranjivosti. Nestanak ove mlade žene ostavio je dubok trag na njenoj porodici, koja nikada nije prestala da traga za njom.

Oni su i dalje govorili o njoj ne kao o misteriji, već kao o ćerki koja je nestala, ali čije odsustvo nikada nije prestalo da bude prisutno u njihovim životima. Rođendani, godišnja doba, sve se menjalo, ali pitanje je ostajalo isto: šta je Merilin videla, i kako je to promenilo njen život? Montreal Gazette ističe da su ljudi još uvek ponekad postavljali to pitanje: „Zašto se plašila da ostane?“