U današnjem članku govorićemo o sudbini jedne od najmanje poznatih, a ujedno i najtragičnijih princeza iz dinastije Karađorđević Kleopatru Karađorđević. Ime Kleopatra obično povezujemo sa egipatskom kraljicom, ali je i u srpskoj istoriji postojala jedna mlada žena tog imena, čija je životna priča ostala zabeležena po lepoti, obrazovanju, ali i preranoj smrti.
- Knez Aleksandar Karađorđević, sin vožda Karađorđa, i kneginja Persida imali su desetoro dece. Samo šestoro je doživelo odraslo doba, ali ni njihovi životi nisu bili lišeni teških sudbina. Među njima se posebno izdvaja sudbina njihove druge ćerke Kleopatre, rođene 1835. godine u Vlaškoj, gde je porodica tada živela. Kada je 1839. godine njen otac postao ađutant kneza Mihaila Obrenovića, porodica se preselila u Srbiju i time ušla u vrtlog političkih previranja tog doba.
Nakon izbora ustavobranitelja, Aleksandar je 1842. godine postao knez Srbije, a porodica se dve godine kasnije preselila u dvor u Beogradu. U toj atmosferi odrastala je sedmogodišnja princeza Kleopatra, koja je vrlo rano osetila glamur i odgovornost života u samom središtu tadašnje politike. Bila je posebno vezana za svoju stariju sestru Poleksiju, sa kojom je delila detinjstvo i prve životne korake.
Za razliku od mnogih devojaka tog vremena, kojima su uglavnom bile namenjene kućne dužnosti i osnovno vaspitanje, knez Aleksandar je želeo da njegove ćerke dobiju ozbiljnije obrazovanje. Na preporuku Ilije Garašanina i Jovana Hadžića, kao privatni učitelj Kleopatri i Poleksiji doveden je Matija Ban, dubrovački intelektualac i književnik. To je značilo da su princeze dobile priliku da budu među najobrazovanijim ženama u Srbiji tog vremena.
Savremenici su beležili da je Kleopatra bila izuzetno lepa, ali i tiha, skromna i povučena. U njenoj mladosti posebnu pažnju izazvala je i činjenica da je češki kompozitor Alojz Kalauz za njen petnaesti rođendan komponovao muziku za pesmu „Što se bore misli moje“, čiji je tekst napisao knez Mihailo Obrenović. Kasnije je melodiju preradio Kornelije Stanković, a pesma je ubrzo postala nezaobilazna na beogradskim balovima. Ta okolnost podstakla je nagađanja da je između kneza Mihaila i princeze Kleopatre postojala posebna bliskost, možda i ljubav, koja je mogla biti most pomirenja između dinastija Karađorđevića i Obrenovića.
Nažalost, sudbina je imala drugačiji tok. Kleopatra se 1855. godine udala za Milana Petronijevića, sina poznatog političara i državnika Avrama Petronijevića. Iako je brak obećavao spoj uglednih porodica, princezina sreća trajala je veoma kratko. Već tada je bila narušenog zdravlja, a istorijski izvori najčešće pominju tuberkulozu kao uzrok bolesti.
- Posle samo pet meseci braka, Kleopatra je umrla 1. jula 1855. godine u banji Glajhenberg u Štajerskoj, gde je boravila na lečenju. Imala je svega 20 godina. Njeno telo preneto je u Srbiju i sahranjeno u porodičnoj grobnici u Topoli, a kasnije u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Sećanje na nju ostalo je utkano i u narodnoj tradiciji. Predanje kaže da je, dok je kovčeg sa njenim telom bio prenesen ka Topoli, povorka svratila u selo Nemenikuće pod Kosmajem, gde je telo prenoćilo. Tada su seoske devojke izatkale pokrov za princezu, a taj gest duboko je dirnuo kneza i kneginju. Kao znak zahvalnosti, u porti crkve podignuta je Kleopatrina česma, za koju narod veruje da poseduje čudotvornu vodu.
Priča o Kleopatri Karađorđević ostaje simbol kratkog i krhkog života jedne mlade žene, koja je spojila lepotu, obrazovanje i plemenitost, ali koju je prerana smrt sprečila da ispuni očekivanja svoje porodice i naroda. Njeno ime, možda neobično među srpskim princezama, i danas pleni pažnju posetilaca Oplenca, podsećajući da iza svakog imena na mermeru stoji istinita priča o ljudskoj sudbini.
Iako je živela samo dve decenije, Kleopatra je ostavila trag – u pesmama, predanjima, i u istoriji svoje dinastije. Njena sudbina oslikava koliko su čak i članovi vladarskih porodica u 19. veku bili nemoćni pred bolešću i prolaznošću života. A priče poput ove podsećaju da je iza sjaja i raskoši dvorskog života često stajala tuga, patnja i rana smrt, koje su pogađale i princeze, jednako kao i običan narod.
