U današnjem članku upoznaćemo vas sa životom Vere Cvetinović, žene koja je svojim talentom i harizmom osvojila mnoge, uključujući i jednog od najmoćnijih ljudi svog vremena Josipa Broza Tita.
- Vera Cvetinović, novosadska novinarka, voditeljka i pevačica, bila je omiljena umetnica tadašnjeg jugoslovenskog predsednika, a njen glas je sve do njegovih poslednjih dana bio neizostavan deo njegovih proslava i prijema.
Vera je odrasla u porodici u kojoj je muzika bila sastavni deo svakodnevnog života. Njen otac, Mirko Cvetko, bio je tamburaš iz Kutjeva i poznat po svom umeću. Iz njega je Vera naslijeila ne samo muzički talenat, već i strast prema muzici. Kao mlada devojka, dok je studirala književnost, Vera je počela da peva u amaterskom KUD-u „Svetozar Marković“, a uskoro su je prepoznali kao izuzetno talentovanu pevačicu. Njen glas je postao prepoznatljiv, a već 1971. godine proglašena je prvim glasom Vojvodine. Njeni nastupi na Radio Novom Sadu stekli su joj veliku popularnost, a pesme poput „Tiho noći, moje zlato spava“ i „Fala“ postale su njene zaštitne numere.
Vera je 1974. godine doživela susret koji će joj promeniti život. Na prijemu za Josipa Broza Tita u Mošinoj vili na Fruškoj gori, Vera je nosila haljinu napravljenu od starih zavesa, što je, kako se kasnije ispostavilo, bilo upravo ono što je privuklo Titovu pažnju. Tito ju je zapazio i zadivio se njenom pojavom, a njen je glas odmah postao neizostavan deo njegovih svečanosti. U tom trenutku Vera nije bila samo pevačica, već i simbol elegancije i skromnosti, što je Tito duboko poštovao. Njen glas pratio je Tita kroz mnoge događaje, a pesme koje je pevala pred njim postale su deo njegove svakodnevnice.
Iako je pevanje bilo njena strast, Vera je oduvek volela novinarstvo. Nakon što je diplomirala novinarstvo, Vera je započela svoju karijeru kao muzička urednica i voditeljka na Radio Novom Sadu, a ubrzo je postala i popularno televizijsko lice. U njenim emisijama razgovaralo se sa umetnicima i stvarale su se priče o životima i stvarima koje su oblikovale tadašnju Jugoslaviju. Iako su je svi obožavali zbog njene neposrednosti, najviše su je cenili zbog njene skromnosti i topline, koje su joj donosile poklone u knjigama i vinima, a nikada u novcu.
- Njena veza sa Titom bila je duboko ukorenjena u zajedničkoj ljubavi prema umetnosti i kulturi. Vera nikada nije koristila svoj status da bi se lično promovirala, iako je često bila u centru pažnje. Tito je bio veoma zainteresovan za njen rad, a često je znao postavljati pitanja o njenom životu i zdravlju. Po priči Vere, jedan od nezaboravnih trenutaka bio je i susret u Karađorđevu, gde je Tito pokazao veliku pažnju prema njoj, čak i dok je bila povređena u saobraćajnom udesu.
U jednoj anegdoti, Vera se setila trenutka sa modne revije Aleksandra Joksimovića, kada je Tito izjavio da je ona najlepša žena u društvu jer je njena haljina najelegantnija. Vera je tada pomislila da se šali, ali te reči su joj ostale u sećanju. Titova pažnja nije bila samo usmerena na njen izgled, već je voleo njen glas i emociju koju je unosila u svaki nastup. Ponekad je obezbeđenje dolazilo po nju, a često je bila pozivana da nastupa na važnim događanjima.
Tito je poslednji put uživao u njenoj pesmi 1980. godine, pred njegovu smrt. Vera se seća trenutka kada je pevala pred njim u Karađorđevu, dok je on bio vidno bolestan, ali je insistirao da mu otpeva omiljenu pesmu. Ovaj susret je bio emocionalan i duboko je dirnuo Veru, jer je znala da se opraštaju.
Vera Cvetinović je ostala upamćena kao žena koja je uspešno spojila tri sveta – novinarstvo, televiziju i muziku. Njen glas je bio prepoznatljiv i voljen, a njena umetnost bila je simbol dostojanstva i skromnosti. Iako je bila povezana sa jednim od najpoznatijih političara tog vremena, Vera nikada nije koristila svoju bliskost sa Titom za ličnu promociju, a njeno nasleđe ostaje duboko urezano u istoriji jugoslovenske kulture.
