U današnjem članku govorićemo o jednom tragičnom događaju koji se nedavno desio u Vrnjačkoj Banji, kada je žena stara 38 godina izgubila život od posledica uboda stršljena.
- Nažalost, ovaj slučaj nas podseća koliko ovi insekti mogu biti opasni i kako je ponekad, uprkos brzoj reakciji, nemoguće izbeći najteži ishod. Ženu je stršljen ubo u predelu vrata, a iako su pokušaji pomoći odmah usledili, organizam nije uspeo da se izbori sa posledicama. Meštani sela u kojem se tragedija dogodila rekli su da jednostavno nije bilo dovoljno vremena da se spreči ono najgore.
Kada govorimo o tome kako prepoznati ubod stršljena, najčešće se javljaju otok, crvenilo i svrab na mestu uboda. U nekim slučajevima reakcija organizma može biti blaga i povući se već nakon pola sata do sat vremena. Međutim, ukoliko je osoba osetljiva na otrov, situacija može biti daleko ozbiljnija – tada može oteći čitav deo tela, poput ruke, noge ili vrata. Posebno je važno znati da ubodi u predelu grla i vrata mogu izazvati ozbiljne probleme sa disanjem, a ponekad dovesti i do gušenja. Zbog toga je kod uboda u ovom delu tela neophodno odmah potražiti hitnu pomoć.
Stručnjaci savetuju da se u slučaju uboda otrovnih insekata pogođeni deo tela drži povišeno u odnosu na trup. Ako žalac ostane u koži, preporučuje se da se pažljivo odstrani pomoću nekog ravnog predmeta, poput noža, ali nikako pincetom, jer njome može doći do dodatnog istiskivanja otrova u telo. Ovakve preporuke deluju jednostavno, ali u kritičnim trenucima mogu napraviti ogromnu razliku.
Najveća opasnost od uboda stršljena krije se u mogućnosti nastanka anafilaktičkog šoka. On može nastupiti iz više razloga. Najpre, ukoliko je osoba alergična na ubode insekata, njen imunološki sistem burno reaguje i oslobađa snažne hemijske supstance koje brzo narušavaju vitalne funkcije. Drugi razlog je ukoliko se ubod dogodi na nezgodnom mestu, kao što su vrat ili grlo, gde otok može blokirati disajne puteve. Treći razlog je prethodna izloženost – ako je osoba već bila ubodena u poslednjih nekoliko nedelja, organizam može razviti pojačanu osetljivost i tada novi ubod izaziva burniju reakciju.
- U slučaju anafilaktičkog šoka najvažnije je odmah pozvati hitnu pomoć. Lekari tada primenjuju antišok terapiju koja se sastoji od kombinacije adrenalina, antihistaminika i kortikosteroida. Ove mere mogu spasiti život, jer ublažavaju alergijsku reakciju i stabilizuju vitalne funkcije. Postoje i situacije kada čovek može sam sebi pomoći, ali to važi samo ako unapred ima pripremljenu injekciju adrenalina i ako zna da je alergičan. Zato se osobama sklonim alergijskim reakcijama savetuje da uvek imaju uz sebe takvu terapiju, kao i tablete antihistaminika. Naravno, sve ovo treba uraditi u dogovoru sa lekarom.
Ako ubod stršljena ne izazove ozbiljne posledice, stanje se ipak mora pažljivo pratiti. U slučaju obične reakcije, dovoljno je tretirati mesto uboda hladnim oblogama. Metalni predmeti, poput kašike koja je rashlađena, mogu ublažiti otok i smanjiti bol. Ipak, čak i kada se čini da situacija nije alarmantna, lekar treba biti uključen, jer se alergijska reakcija ponekad može javiti sa zakašnjenjem – čak i do deset sati nakon uboda.
Iskustva ljudi pokazuju da postoje i jednostavni načini za ublažavanje bola i otoka. Na primer, neki pčelari savetuju da se odmah nakon uboda na mesto reakcije prisloni rastopljena tableta aspirina ili andola. Ovaj postupak traje svega jedan minut, ali može značajno umanjiti neprijatnosti. Naravno, takvi saveti mogu pomoći, ali nikako ne smeju zameniti medicinsku pomoć u ozbiljnim slučajevima.
Najvažnije od svega jeste da u ovakvim situacijama ne treba paničiti. Panika može otežati pravilnu reakciju i usporiti pružanje pomoći. Ako dođe do alergijske reakcije, ključno je brzo reagovati i potražiti stručnu pomoć. Ako pak nema ozbiljnih simptoma, dovoljno je smireno slediti savete stručnjaka i pratiti stanje organizma.
Na kraju, slučaj iz Vrnjačke Banje podseća nas da priroda, pored svoje lepote, ponekad krije i ozbiljne opasnosti. Stršljeni su insekti čiji ubodi mogu imati kobne posledice, posebno za ljude sa alergijama. Zato je važno biti svestan rizika, prepoznati simptome na vreme i znati kako reagovati. Edukacija i priprema mogu spasiti život, a svaka osoba koja zna da je sklona alergijskim reakcijama treba da razgovara sa svojim lekarom o preventivnim merama. Tragedija se možda ne može uvek izbeći, ali pažnja i oprez mogu značajno smanjiti rizik.
