U ovom članku donosimo nevjerovatnu priču o ocu koji je bio uvjeren da su čuda nemoguća, sve dok ga jedan susret na prepunom trgu nije natjerao da preispita sve u šta je vjerovao…
Rikardo Mendosa, milijarder i uspešan preduzetnik, nije mogao da veruje svojim očima. Njegove trojke, koje su bile slepe od rođenja, iznenada su potrčale u zagrljaj nepoznate žene, vičući „Bako!“ Iako je sve izgledalo potpuno nemoguće, situacija je postajala još čudnija kada je starija žena izgovorila ime njegove preminule supruge, Karmen.
- Devojčice, Sofija, Valentina i Kamila, koje su tada imale četiri godine, šetale su sa svojom dadiljom Marisol kroz centar Meksika. Dok su prolazile kroz gužvu, usmerile su korake prema ženi koja je tiho sedela na trotoaru, izbegavajući prepreke oko nje. Njihove crvene haljinice su se vijorile na vetru, a njihove ruke su bile ispružene prema nepoznatoj ženi, kao da je poznaju.
„Devojčice, vratite se!“ povikala je Marisol drhtavim glasom. Iako je pokušavala da ih zaustavi, devojčice su u tom trenutku delovale kao da potpuno znaju šta rade. Rikardo je podigao pogled i skamenio se – njegove slepe ćerke, koje nikada nisu mogle da hodaju same, sada su se kretale sa nevjerojatnom preciznošću.
- „Bako! Bako!“ viknule su uglas. Žena, koja je bila obučena u iznošenu odeću i nosila ćebe prebačeno preko ramena, nežno je zagrlila devojčice. Rikardo je napravio korak unazad, zbunjen i uplašen, ali devojčice su se i dalje držale za ženu kao da je poznaju.
„Tata, zašto nam nikada nisi pričao o baki Karmen?“ upitala je Sofija, izgovarajući ime sa neobičnom jasnoćom. Rikardo je bio zatečen. Nikada nije pominjao Karmen, svoju preminulu ženu, toj ženi. Kako su one znale za nju?
„Ima iste oči kao mama,“ rekla je Valentina, dodirujući ženino lice. „I miriše isto kao njeni parfemi.“ Rikardo je bio potpuno zbunjen. Njegova supruga Karmen umrla je pre tri godine, a njen parfem je još uvek bio zatvoren u fioci, zaboravljen.
- „Dragi moj sine,“ rekla je žena, obraćajući se Rikardu. „Vaše ćerke su nasledile zlatnu kosu i plave oči od Karmen.“ Kamila je tada podigla ruku ka nebu, vičući: „Gledaj, tata! Oblaci prave srce!“ Rikardo je podigao pogled i ugledao oblake koji su zaista formirali oblik srca. Bilo je to nešto što nije mogao da objasni.
Marisol je šaputala u neverici, ali Rikardo je i dalje ćutao. „Odvedite devojčice do automobila,“ rekao je, ali je glas drhtao. „Nećemo da idemo, tata,“ odgovorila je Sofija. „Baka Karmen će nam ispričati sve o mami.“
- Kod kuće su devojčice detaljno opisivale ženu – njenu odeću, osmeh, miris cveća oko nje. Na tajanstven način su ponovo „videle“… sve dok njihov vid nije opet postao „obična“ slepilo. „Kako to sve znate?“ upitao je Rikardo. „Videli smo, tata,“ odgovorila je Sofija. „Ali vi ne vidite,“ insistirao je Rikardo. „Baka Karmen je pored nas… vidimo,“ objasnila je Kamila. „Pokazala nam je kako da otvorimo oči.“
Te noći Rikardo je držao Karmeninu venčanu fotografiju, a uspomene su počele da naviru, kao talas. Devojčice su sedele pored njega, a Sofija je šaputala: „Baka Karmen nam peva.“ „U našoj glavi,“ dodala je Valentina. „Baš kao što nam je mama pevala dok smo bile u njenom stomaku.“ Pesma koju su čule bila je nežna i melanholična, poznata samo Karmen.
