U današnjem članku govorićemo o tome kako se postaviti kada vas neko vređa ili ponižava. Svi smo makar jednom u životu bili u situaciji da čujemo grubu reč, uvredu ili zajedljivu opasku.
- Takvi trenuci znaju da nas iznenade i uzdrmaju, jer obično želimo da zadržimo svoje dostojanstvo, a da pritom ne ulazimo u nepotrebne sukobe. Međutim, važno je razumeti da često ćutanje i trpljenje ne vodi ničemu dobrom. Kada se neprijatnosti ponavljaju, one polako nagrizaju naše samopoštovanje i stvaraju utisak da je drugima dozvoljeno da se prema nama ponašaju kako žele.
Psihološka istraživanja jasno ukazuju koliko je to opasno. Jedan od najslikovitijih primera jeste poznati Stenfordski zatvorski eksperiment iz 1971. godine, koji je pokazao kako ljudi veoma brzo normalizuju moć i poniženje kada im se to dopusti. Upravo zato je od izuzetnog značaja da znamo na koji način možemo da reagujemo kada se nađemo u takvim okolnostima.
Ostati pribran i smiren nije urođena osobina, već veština koja se uči i razvija. Suština pravilnog odgovora nije u tome da se upustimo u svađu ili da uzvratimo grubost na grubost, već da sačuvamo svoj unutrašnji mir i jasno postavimo granice. Prvi korak je jednostavan – zadržati smirenost. Kada neko pokušava da vas isprovocira, njegov cilj najčešće jeste da vas izbaci iz ravnoteže. Ako uspete da ostanete sabrani i da udahnete duboko pre nego što odgovorite, vaša mirnoća može da deluje razoružavajuće.
U takvim trenucima dobro je koristiti neutralne i kratke rečenice, poput: „Razumem šta želiš da kažeš“ ili „Žao mi je što se tako osećaš“. Na taj način pokazujete da ste čuli sagovornika, ali da niste spremni da učestvujete u njegovoj igri.
- Druga korisna metoda je takozvana tehnika razoružavajuće saglasnosti. Ona podrazumeva da se delimično složite sa osobom koja vas kritikuje, ali bez prihvatanja njenog nepristojnog tona ili agresije. Na primer, ako vam neko kaže: „Nikad ništa ne radiš na vreme!“, vi možete mirno da odgovorite: „Možda ne stižem uvek, ali trudim se da to popravim.“ Takav odgovor smanjuje tenziju i pokazuje da ne prihvatate ulogu žrtve, već da stojite iza sebe.
- Naravno, postoje situacije kada grubost ne prestaje uprkos vašim pokušajima da je ublažite. Tada je važno da postavite jasne granice. To možete učiniti odlučno, ali ljubazno. Na primer, rečenica poput: „Možemo da nastavimo razgovor samo ako prestaneš da budeš grub prema meni“ prenosi jasnu poruku – ne pristajete na nepoštovanje.
Zašto je ovo toliko bitno? Zato što se ljudi prema nama ponašaju onako kako im mi dozvolimo. Ako tolerisemo uvrede i ćutimo, mi nesvesno šaljemo signal da je takvo ponašanje prihvatljivo. Svaka prećutana uvreda polako razara naše samopouzdanje, a vremenom čak možemo početi da verujemo u ono što o nama govori agresor. Stara izreka kaže: „Ako nekome 30 dana ponavljate da je svinja, 31. dan će početi da grokće.“ Drugim rečima, ponavljanje negativnih reči ostavlja dubok trag na psihi.
Pored toga, ako se uvredljivo ponašanje ne zaustavi, ono ima tendenciju da raste. Kada osoba primeti da njene reči nemaju posledice, to doživljava kao dozvolu da postane još agresivnija. Zato je važno da reagujemo odmah – mirno, ali odlučno.
Postavljanje zdravih granica ne znači sukob. To znači poštovanje sebe i svojih osećanja. Ključ je u doslednosti: kada jednom jasno kažete da nećete tolerisati uvrede, držite se toga bez obzira na okolnosti. Ako neko i dalje uporno prelazi granicu, najbolje rešenje može biti da se povučete iz komunikacije. Vaša tišina i odsustvo često govore više od hiljadu reči.
Na kraju, važno je da shvatimo da dostojanstvo ne znači ćutati dok vas neko ponižava. Dostojanstvo znači svesno izabrati da ne dozvolite da vas tuđe reči povrede, da zadržite svoj mir i da se zauzmete za sebe. Kada naučite da postavljate granice sa poštovanjem, iznenadićete se koliko će ljudi oko vas početi da vas uvažava upravo zbog toga.Jer, niko nema pravo da vas omalovažava, a vi imate svako pravo da živite život u kojem su poštovanje, samopouzdanje i unutrašnji mir na prvom mestu.
