U današnjem članku govorićemo o starim srpskim običajima koji su imali za cilj privlačenje novca i prosperiteta u kuću.
- Naši preci su verovali da je odnos prema novcu ključan za finansijsku stabilnost, pa su postojali brojni rituali i pravila koja su bila usmerena ka obezbeđivanju materijalne sigurnosti. Iako su se ti običaji praktikovali u prošlosti, njihova simbolika i dalje ima duboko ukorenjeno značenje u našoj tradiciji.
Jedan od najpoznatijih običaja bio je da novčanik nikada ne sme biti potpuno prazan. Bez obzira na to što je finansijska situacija mogla biti loša, novčaniku je uvek trebalo da stane barem jedan novčić. Verovalo se da tako novac privlači novi novac i time dolazi u kuću. Osim toga, često je u novčaniku čuvana prva zarađena novčanica ili novac koji je neko poklonio iz dobrih namera. Ovaj novac imao je simboličku vrednost talismana koji štiti i donosi sigurnost. Još jedan običaj vezan za novčanike bio je da se nikada ne poklanja prazan novčanik, jer se verovalo da će to doneti nesreću. U današnjoj tradiciji često se čuva najmanji apoen u skrivenim pregradama novčanika, a ljudi veruju da ova sitna tradicija pomaže u donošenju boljih finansijskih odluka.
Takođe, crvena boja bila je posebno povezana s bogatstvom. Smatralo se da novčanik crvene boje privlači napredak, uspeh i prosperitet, pa su domaćice često birale ovu boju za novčanike i torbice za novac. Pored boje, važan je bio i trenutak kada se novac troši ili zarađuje. Na primer, istraživanja danas tvrde da je četvrtak idealan dan za traženje povišice, jer su tada šefovi opušteniji, dok su naši preci verovali da je sreda pre podne najpovoljniji trenutak za razgovor o povišici ili novim poslovnim prilikama.
Još jedan važan običaj vezan za finansije bio je da se novac, hleb i so nikada ne pozajmljuju utorkom, jer bi to, prema verovanjima, značilo gubitak finansijske sigurnosti. Takođe, naši preci su verovali da sve večernje transakcije vode u propast, pa su se trudili da sve finansijske odluke donose tokom dana. Noću su nastojali da se izbegavaju bilo kakvi finansijski dogovori. Postojalo je i pravilo prema kojem plata mora ostati u kući barem jednu noć pre nego što bude potrošena. Ova praksa imala je simboličko značenje, jer se verovalo da novac treba da “upije” energiju doma pre nego što se potroši.
- Društvene norme u vezi sa novcem bile su vrlo striktne, a običaji su se odnosili i na način na koji su ljudi rukovali novcem. Na primer, smatralo se da je loše kada se mrvice sa stola skupljaju golim rukama, jer novac nije voleo takav tretman. Domaćice su takođe bile pažljive da ne nose oštećenu odeću, jer se smatralo da novac “curi” kroz rupice u džepovima. Oštećeni dugmići na kaputima i košuljama nisu bili dobrodošli, jer se verovalo da takvi detalji mogu ometati dolazak novca. Zanimljivo je bilo i pravilo koje se odnosilo na metlu; posle čišćenja stana, metla je uvek morala biti ostavljena sa drškom okrenutom nadole, kao znak da novac ne beži iz kuće.
Postojala su i posebna verovanja u vezi sa novcem koji je stečen na nepošten način. Novac koji je dobijen na kocki, pronađen ili oštećen bio je smatran nesrećnim. Takav novac nije se držao u novčaniku, već je brzo trošen ili poklanjan siromašnima. S druge strane, krupne novčanice su imale posebnu moć. Čuvale su se u kući tokom cele godine, jer se verovalo da će tako upiti energiju doma i privući obilje i finansijsku stabilnost.
Iako se danas mnogi od ovih običaja možda ne praktikuju, njihova simbolika i dalje igra značajnu ulogu u oblikovanju naših stavova prema novcu. Preci su smatrali da pravilno upravljanje novcem može imati dugoročne posledice na finansijsko stanje porodice, pa su se trudili da kroz ove rituale privuku prosperitet i obezbede finansijsku sigurnost. Neki od ovih običaja, poput nikada praznog novčanika ili simbolike boje, i dalje ostaju u srcu naših tradicija, podsećajući nas da odnos prema novcu i danas može imati važnu ulogu u oblikovanju naše sudbine.
