U današnjem članku, govorićemo o pomeranju sata i njegovom uticaju na naše svakodnevne živote, o čemu se mnogo raspravljalo u poslednjim decenijama. Iako zvuči kao rutinska praksa, pomeranje vremena krije za sobom bogatu istoriju i izaziva brojne polemike.
- U mnogim zemljama, ovaj proces se ponavlja dva puta godišnje, a ove godine, Srbija će se suočiti sa promenom u noći između 26. i 27. oktobra, kada će sat biti pomeren unazad za jedan sat. Iako će to doneti dodatnih 60 minuta sna, građani će se ubrzo suočiti sa ranijim mrakom u popodnevnim satima, što znači da će dan biti kraći.
Pomeranje vremena nije ništa novo, jer je prvi put uvedeno tokom Prvog svetskog rata, i to u Nemačkoj i Austrougarskoj, kako bi se uštedela energija. Tokom vremena, praksa se povremeno ukidala i ponovo uvodila, a u bivšoj Jugoslaviji postala je ustaljena 1983. godine. Kasnije je 1996. godine Evropska unija standardizovala prelazak na letnje i zimsko vreme, usklađujući sve zemlje članice da pomeraju sat poslednje nedelje u martu i oktobru, s ciljem da se olakša poslovanje i saobraćaj unutar zajedničkog tržišta.
Međutim, uprkos svojoj dugoj tradiciji, pomeranje sata izaziva sve više nezadovoljstva, naročito u poslednjim godinama. Prelomni trenutak desio se 2018. godine, kada je Evropska komisija sprovela veliko istraživanje među građanima EU. Ispitano je 4,6 miliona ljudi, a čak 84% ispitanika se izjasnilo za ukidanje pomeranja sata. To je dovelo do toga da je Evropski parlament 2019. godine izglasao odluku o prestanku ove prakse, s planom da se promene uvedu 2021. godine. Međutim, usled nesuglasica među zemljama i drugih globalnih problema, kao što je pandemija, cela ideja je odložena na neodređeno vreme.
U ovom trenutku, prema važećim direktivama EU, pomeranje sata nastaviće se bar do 2026. godine. Postoji mogućnost da bi se pitanje ponovo moglo pokrenuti tokom predsedavanja Poljske Savetom EU 2025. godine, ali do tada će građani Evrope i dalje biti u obavezi da dva puta godišnje pomeraju svoje satove. Ovaj ritual, koji podrazumeva gubitak i dobijanje jednog sata u proleće i jesen, nastaviće da bude prisutan u svakodnevici većine ljudi.
- Mnoge zemlje širom sveta već su napustile ovu praksu. Na primer, Rusija je 2014. godine prešla na trajno zimsko računanje vremena, dok je Turska 2016. godine odlučila da ostane na stalnom letnjem vremenu. Sličnu odluku doneli su i Kina, Indija i Japan, koji su u potpunosti ukinuli promenu sata. Takođe, mnoge zemlje Latinske Amerike, kao što su Brazil, Argentina, Urugvaj i Meksiko, više ne primenjuju pomeranje sata, osim u pograničnim područjima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
- Unutar same Evrope postoje i razlike u pristupu ovom pitanju. Island i Belorusija ne pomeraju satove, dok praksa pomeranja zavisi i u Australiji, gde se ona primenjuje samo u određenim saveznim državama. Ovi primeri ukazuju na to da se mnoge zemlje već okreću trajnom vremenskom proračunu, dok Evropska unija još uvek traži jedinstveno rešenje.
Iako je pomeranje sata često smatrano kao način za uštedu energije, stručnjaci i građani sve češće smatraju da više nije korisno. Naime, smanjenje potrošnje energije zbog pomeranja vremena u današnjem digitalizovanom svetu nije toliko značajno kao što je bilo u prošlosti. Takođe, mnogi tvrde da ovaj ritual remeti prirodni bioritam ljudi, što može imati negativne posledice po zdravlje.
Zato se sve više diskutuje o njegovom ukidanju, a stavovi su često utemeljeni na svakodnevnim iskustvima i potrebama građana. Pomicanje sata postalo je više nego samo tehnički proces. Ono je povezano sa načinom života, organizacijom društva i zdravljem ljudi. Pitanje koje vreme zadržati trajno – letnje ili zimsko – postalo je pitanje koje pogađa duboko našu svakodnevnicu. U tom kontekstu, pitanje pomeranja sata nije samo o brojevima na satu, već i o tome kako živimo i kako vreme oblikuje naš ritam života.
Stoga, dok Evropska unija još uvek traži konačno rešenje i odlučuje hoće li zadržati pomeranje sata ili ga ukinuti, ostaje nam da i dalje pratimo ritam kazaljki na satovima i prilagodimo se ovoj tradiciji koja traje više od jednog veka. Iako se mnoge zemlje već okrenule trajnom vremenskom proračunu, pomeranje sata i dalje ostaje deo svakodnevice u mnogim delovima sveta, uključujući Evropu.
