U današnjem članku, razmatraćemo situaciju koja je izazvala raspravu u Srbiji, a koja se odnosi na pitanje dozvoljenosti braka između rođaka. Nedavni slučaj u kojem je žena postavila pitanje o tome da li je moguće sklopiti brak sa mladićem s kojim deli zajedničke pretke, otvara teme o krvnom srodstvu i pravilima Crkve.
- Naime, žena je u svojoj molbi navela da se ona i njen partner ne smatraju dovoljno bliskim kako bi se njihova veza smatrala incestom, ali žele da znaju može li takav brak biti blagosloven od strane Srpske pravoslavne crkve. Ovaj slučaj je izazvao diskusiju o tome do kog stepena srodstva brakovi nisu dozvoljeni, kao i kako Crkva postavlja granice u ovim pitanjima.
Odgovor sveštenika bio je jasan i bazirao se na pravilima Srpske pravoslavne crkve koja kažu da se krvno srodstvo do četvrtog stepena smatra preprekom za brak. To znači da parovi koji su u ovom krugu srodstva ne mogu biti blagosloveni za brak. Za one koji imaju srodstvo od petog do sedmog stepena, situacija je nešto drugačija. U tom slučaju, brak može biti odobren pod jednim uslovom, a to je saglasnost episkopa, koji donosi konačnu odluku o tome da li će brak biti blagosloven.
U današnjem članku, objasnićemo i kako se tačno računa stepen srodstva. Tako, brat i sestra spadaju u drugi stepen, dok su brat i sestra od strica ili tetke u četvrtom. Ako dvoje ljudi imaju zajedničkog pradeda, oni su u šestom stepenu srodstva, a ukoliko dele čukundedu, to je osmi stepen. Prema pravilima Srpske pravoslavne crkve, u osmom stepenu srodstva ne postoji prepreka za brak, jer se takva veza više ne smatra krvnom.
- Zanimljivo je da su brakovi među rođacima, naročito u manjim sredinama, bili česti u prošlim vremenima. Razlog za to je bio očuvanje porodične imovine, mali broj potencijalnih partnera, ali i duboko ukorenjeni običaji. Iako danas takvi brakovi nisu uobičajeni, i dalje postoje situacije koje izazivaju nedoumice među ljudima. Upravo zbog toga, stav Crkve u ovom slučaju ima ključnu ulogu u razjašnjavanju pravila i olakšavanju odlučivanja onima koji se nalaze u ovakvoj dilemi.
Kako se navodi u tekstu, iako su ovakva pravila postojala još u 19. veku, danas se i dalje primenjuju, jer su bila od presudne važnosti za sprečavanje nesuglasica i zloupotreba unutar porodica. Srpska pravoslavna crkva, kroz istoriju, nastojala je da odredi jasne granice u vezi sa brakovima među rođacima kako bi se zaštitila porodica i zajednica. Dakle, pitanje braka među rođacima nije novo, ali je i dalje relevantno.
U konkretnom slučaju žene koja je postavila pitanje svešteniku, utvrđeno je da je njen odnos sa partnerom u osmom stepenu srodstva, što znači da nema prepreka za brak prema pravilima Crkve. Na osnovu ovoga, sveštenik je potvrdio da ne postoji smetnja za venčanje i da bi takav brak mogao biti blagosloven bez problema.
Pitanje braka među rođacima, iako u savremenom društvu čini se manje relevantnim, još uvek izaziva strahove među nekim ljudima, posebno u manjim sredinama gde su ljudi bliže povezani. Strah od osude okoline često može biti veći nego stvarna zabrana. U tom smislu, jasna uputstva i odgovori Crkve pomažu vernicima da se oslobode nesigurnosti i donesu odluku koja je u skladu sa religijskim normama, ali i sa njihovim osećanjima.
- Crkva u ovom kontekstu ne negira emocionalnu stranu veze. Naprotiv, ona uzima u obzir ljudsku potrebu za ljubavlju i partnerstvom, ali balansira to sa tradicijom i moralnim vrednostima. Ova pravila nisu samo zakoni, već rezultat dubokog razmišljanja i promišljanja kroz vekove, kako bi se očuvala stabilnost porodice i zajednice.
Iako je u urbanim sredinama ovaj problem ređi, u ruralnim krajevima i dalje se susreću slučajevi kada ljudi postavljaju ovakva pitanja. U tim situacijama, Crkva ostaje autoritet na koji se parovi obraćaju kako bi dobili saglasnost i blagoslov za svoj brak.
Prema mišljenju stručnjaka, pravila o braku među rođacima nisu specifična samo za Srbiju, već postoje u svim pravoslavnim zajednicama, kao i u drugim religijskim tradicijama. Na taj način, Crkva pokazuje da nije izolovan slučaj, već deo šireg kulturnog i religijskog obrazca koji definiše granice između dopuštenog i zabranjenog.
Zaključak je jasan: brak između rođaka može biti dozvoljen, ali samo u određenim okolnostima. Ako je srodstvo od petog do sedmog stepena, odluku donosi episkop, dok brakovi u osmom i dalje srodstvu nisu sporna tema. Na taj način, Srpska pravoslavna crkva pruža vernicima smernice koje omogućavaju da donesu odluku u skladu sa tradicijom i moralom, ali i da očuvaju svoju ljubav u svetlom i blagoslovenom braku.
