U današnjem članku ispričana je nesvakidašnja ljubavna priča koja dokazuje da se dečije želje nekad zaista ostvare, i to na načine koje niko ne bi mogao predvideti.
- Još kao dvanaestogodišnji dečak, Artjom je svojoj majci Svetlani rekao da će se oženiti tamnoputom devojkom. Majka se tada samo nasmejala njegovim rečima, smatrajući ih detinjom maštarijom. Nije ni slutila da će sudbina godinama kasnije zaista povezati njenog sina sa ženom koja ne samo da dolazi iz potpuno drugačijeg sveta, već i nosi titulu afričke princeze.
Artjomovo detinjstvo obeleženo je bolešću zbog koje se porodica preselila iz Tjumena u mali altajski gradić Jarovoje. Tamo je odrastao skroman i miran, završio školu, a kasnije studirao menadžment. Međutim, uvek ga je pratila želja da istražuje svet. Putovanja su ga vodila u različite krajeve Rusije, a zatim i u Tajland, gde je počela njegova bajka.
Na jednoj plaži u gradiću Čantaburi prišla mu je mlada Afrikanka, zamolivši ga da je uslika sa drugaricom. Devojka se zvala Cakani Zenki, a iako je radila kao profesorka engleskog i model, na Tajland je došla samo na odmor. Artjom joj je, ne razmišljajući mnogo, dao svoj broj telefona. Ispostavilo se da je to bila prekretnica njegovog života. Sutradan ga je kontaktirala i pozvala na šetnju. Od tog trenutka između njih se razvila posebna bliskost, kao da se poznaju ceo život.
Nakon samo nedelju dana, Artjom se preselio kod Zenki. Ona je kasnije priznala da ju je prvo privukao njegov izgled, a potom i činjenica da ume da kuva i pomaže u kući – što u njenoj kulturi nije uobičajeno za muškarce. Njihova veza brzo je postala ozbiljna, ali Artjom u početku nije znao da njegova devojka pripada klanovskoj porodici Mijen u Južnoj Africi. Zenki nije naglašavala svoje poreklo, ponašala se jednostavno i skromno.
- Kada je došao trenutak da saopšti majci da će se oženiti devojkom iz Afrike, Svetlana se setila njegove davne izjave i shvatila da se šala iz detinjstva pretvorila u stvarnost. Ipak, ono što nije očekivala bila je složenost afričkih običaja koje je njen sin morao da poštuje. Pre svadbe, Artjom je morao da živi u gostinskoj kući i nije smeo direktno da se obraća ocu neveste.
Otac princeze, Patrik, veoma je ozbiljno shvatio dolazak budućeg zeta. Sproveo je razgovore sa pravnicima i sastavio dugačak upitnik o Artjomovom poreklu i porodici. Artjomovi roditelji iskreno su odgovarali, a kada su poklonili Patriku dva kožna sakoa – dar tipičan za afričku tradiciju – on je s poštovanjem prihvatio gest.
- Sama svadba bila je veličanstvena. U selu Limpopo okupili su se ne samo rođaci, već i mnogi meštani. Žene iz klana obukle su ljubičaste haljine, boju klana Mijen. Artjom je nosio krunu od lavlje kože i palicu, dok su bubnjevi i pesma ispunjavali vazduh. Umesto tradicionalnog miraza u stoci, odlučio je da tasta obraduje slikom na kojoj su nacrtane tri krave, što je svima pokazalo njegov smisao za humor.
Nakon raskošne ceremonije u Africi, mladenci su priredili još jednu svadbu, ovaj put u Kejptaunu, u evropskom stilu. Zenki je potom uzela muževljevo prezime i preselila se u Jarovoje. Prvi put je doživela zimu i sneg, a radost sa kojom se valjala po snegu i slikala očarala je sve oko nje.
Njihov zajednički život brzo je postao pun malih radosti. Zenki uči ruski jezik, vodi školu engleskog zajedno sa mužem i pomaže porodici u turističkom kompleksu. Komšije su je prihvatile prijateljski, a Artjomovi roditelji je smatraju svojom ćerkom. Jedina stvar koja joj nedostaje jesu redovne posete baki u Africi, ali se često čuju preko video-poziva.
Međutim, iako je sve delovalo kao bajka, ubrzo se umešala birokratija. Nakon što je njihova priča privukla pažnju medija, ruska služba za migracije obavestila je Zenki da dokument kojim joj je dozvoljen boravak možda nije validan. Uprkos tome što joj je dozvola važila do februara 2026, postojala je mogućnost da će morati da napusti Rusiju. Porodica se spremila da putuje u Moskvu kako bi branila njena prava i nadaju se da je reč o nesporazumu.
- Bez obzira na te prepreke, njihova ljubav pokazuje da granice i boja kože nemaju značaja kada se dvoje ljudi istinski pronađu. Oni sanjaju o deci koja će govoriti tri jezika i poznavati i ruske i afričke tradicije. Njihov život je spoj dva sveta – afričkih plesova i ruskih običaja, topline juga i hladnoće Sibira.
Na kraju, Artjom je shvatio da su dečije želje ponekad poput proricanja – nikada ne znaš kada će se ostvariti. Najvažnije je imati hrabrosti da budeš svoj i verovati da prava ljubav ne traži dozvolu nijedne službe, pa ni one za migracije.
