U malom selu Polazi, smještenom podno planine Golije, živi porodica Bugarić. Ovdje, u tišini prirode, život se ne mjeri bogatstvom, već hrabrošću, ljubavlju i izuzetnom posvećenosti svakodnevici.
- Velibor Bugarić, glava porodice, jedan je od onih ljudi koji snagu crpi iz jednostavnih trenutaka – iz smeha svoje dece i podrške koju dobija od svojih najbližih. No, njegova životna priča nije samo obična priča o životu na selu. To je priča o ljubavi koja je, nažalost, nestala, o gubitku koji ga nije slomio i o ljudima dobre volje koji su mu pomogli da ponovo pronađe nadu.
Pre više od deset godina, Velibor je napravio korak koji je iznenadio mnoge u njegovom kraju – oženio je ženu iz Albanije. Ljubav ne pita za granice, niti za naciju ili običaje, a njihov brak bio je ispunjen srećom i skladom. Zajedno su gradili život, rađali decu i delili sve brige i radosti. Kroz sve te godine, činilo se da su zajedno kročili kroz sve, sve dok se nije dogodilo nešto što je iz temelja promenilo njihov svet.
- Njihov četvoročlani dom bio je ispunjen dečijim smehom i planovima za budućnost. Ali onda, bez upozorenja, nešto se desilo. Njegova supruga, majka njihove dece, odlučila je da napusti porodicu. Nije otišla samo od Velibora, već i od svoje vlastite dece. Nije bilo objašnjenja, niti znakova da bi se ovako nešto moglo desiti. Velibor je ostao sam, suočen s nečim što je bilo gotovo nemoguće razumeti. Ipak, nije imao luksuz da tuguje. Morao je odmah preuzeti ulogu i majke i oca, jer deca nisu smela biti zanemarena.
U teškim vremenima, Veliboru je najviše pomogla njegova majka, Ljubinka, koja je postala nezamenjiv oslonac. Iako nije bilo lako, sa stabilnim primanjima i poljoprivrednim radom, ljubav i podrška porodice bila je najvažnija. U trenucima tuge i nesreće, pojavili su se ljudi dobre volje, koji su pružili pomoć na sve moguće načine. Rođaci, prijatelji i komšije udružili su se i, s mnogo ljubavi i skromnim sredstvima, pomogli da se izgrade novi dom za Velibora i decu.
- S posebnom pažnjom, Velibor pamti trenutke kada je jedan od humanitaraca, Hido Muratović, posetio njihovo selo. Donio je novčanu pomoć, pakete hrane i odeće, kao i potrebne životne potrepštine, donoseći s njim nadu i veru u ljude. Takođe, za vreme Nove godine, u selo Polazi je stigao i pravi Deda Mraz, sa poklonima za decu. On nije samo doneo stvari, već im je darovao nešto mnogo važnije – osećaj da nisu sami, da imaju ljude koji brinu o njima.
Baka Ljubinka, koja je svo vreme bila uz sinove i unuke, s puno ljubavi i pažnje brine o njima. Iako, zbog svojih godina, priznaje da nije lako, njena posvećenost je ogromna. “Iz Albanije je bila, dobra, vredna, poslušna. Nismo je terali da radi ništa, dve godine je brinula o deci. Ali kad je trebalo da bude majka, da vodi računa o svojoj deci – napustila ih je. Nije želela ni da ih čuva ni da bude uz njih”, priča baka Ljubinka, uz suze u očima. Iako nosi veliku tugu zbog svega što se desilo, ona i dalje ostaje uz porodicu, pružajući ljubav i podršku.
- Iako je život porodice Bugarić daleko od jednostavnog, oni su pronašli načine da prežive i nastave dalje. Zahvaljujući zajednici i onima koji su im pomogli, oni su uspeli da ostanu zajedno i nastave svoj put. I dok se i dalje bore s svakodnevnim izazovima, Ljubinka, baka i majka, ima samo jednu želju – da njen sin ponovo pronađe sreću i oženi se.
Porodica Bugarić se hrabro nosi sa životnim teškoćama, a ljubav i podrška koju pružaju jedni drugima omogućila im je da prežive teške trenutke. Kroz sve to, i dalje veruju da postoji nada za bolju budućnost, zahvaljujući prijateljima, rodbini i ljudima dobre volje koji su se odazvali i pomogli im da izdrže.
Porodica se, dakle, nije slomila zbog nemilog događaja, već je zajedno nastavila dalje, sa verom da život može da bude bolji, uz ljubav i podršku koju imaju
