Zašto ne treba piti vruće napitke iz jednokratnih čaša?

Svako jutro milioni ljudi počinju uz šalicu tople kave — u kafiću, na poslu, u automobilu na putu — često iz jednokratnih plastičnih čaša. Ta navika, iako izgleda bezopasno, mogla bi imati skriveni učinak na naše zdravlje, upozoravaju nova istraživanja. Stručnjaci sa Griffith Universityja su u časopisu Journal of Hazardous Materials: Plastics objavili studiju koja ukazuje na to da se iz ambalaže poput jednokratnih plastičnih čaša, ali i onih sa plastičnom oblogom, otpušta mikroplastika u značajnim količinama kad se u njih ulije vruća tekućina. Ovo otkriće pokreće pitanje koliko smo zapravo izloženi mikroplastici u svakodnevnom životu — i koliko ta izloženost može uticati na naše tijelo.

• Kao što prenosi Blic, istraživanje je počelo analizom postojećih naučnih radova — meta-analizom 30 recenziranih studija — i pokazalo je da se količina oslobođene mikroplastike može kretati od nekoliko stotina pa do više od osam miliona čestica po litri, zavisno o materijalu i dizajnu ambalaže. Ovo je već samo po sebi alarmantno, ali su istraživači otišli korak dalje: u sopstvenom eksperimentu testirali su 400 različitih čaša za kafu sa tekućinama različitih temperatura — od ledenih (5 °C) do vrlo vrućih (60 °C).

Rezultati su jasno pokazali da količina oslobođene mikroplastike raste s porastom temperature tekućine, pa je najveća eksploatacija plastike uočena upravo s najtoplijim napicima. Čak je i N1 prenio da to sugeriše kako je svaka šalica vruće kafe iz plastične čaše potencijalno unos velike količine mikroplastike u organizam.

• U istraživanju je primećeno da je efekat temperature znatno veći od vremena — to jest, to koliko dugo napitak stoji u čaši manje utiče na količinu mikroplastike nego temperatura u trenutku kontakta sa plastikom. Papirnate čaše sa plastičnom unutrašnjom oblogom, kako prenosi Jutarnji list, oslobađale su manje čestica u poređenju sa potpuno plastičnim čašama, ali nijedna opcija nije bila potpuno bez ovog fenomena. Naučnici su izračunali da unesena količina mikroplastike samo iz jedne litre vrlo tople kafe može iznositi i stotine hiljada čestica godišnje ako se svakodnevno pije iz potpuno plastičnih čaša.

Ipak, iako ovi podaci mogu zvučati zabrinjavajuće, važno je razumeti kontekst. Kako je objasnio glavni istraživač Xiangyu Liu u tekstu za The Conversation, još uvijek ne znamo tačno koliko dugo se mikroplastika zadržava u ljudskom telu i kako utiče na naše zdravlje na duže staze.

Ta neizvesnost je posebno istaknuta i u međunarodnoj javnoj debati — primjerice, kako je prenio The Guardian, mnoge studije o prisustvu mikroplastike u ljudskom telu dovedene su u pitanje zbog mogućnosti kontaminacije uzoraka, pa su naučnici pozvali na oprez pri tumačenju rezultata. Večernji list je takođe skrenuo pažnju na to da ova oblast zahteva rigoroznija istraživanja, jer trenutni podaci ne mogu dati konačne odgovore o tome kakav efekat mikroplastika ima na zdravlje ljudi.

• Ipak, sve dok nauka ne pruži jasne odgovore, stručnjaci smatraju da je dobra informisanost o mogućim izvorima mikroplastike korisna. Jedan od saveta koji je Liu ponudio u svojoj analizi je da ljudi preispitaju uobičajene navike kada je u pitanju konzumacija vrućih napitaka. Umesto jednokratnih plastičnih čaša, najbolja opcija za vruće napitke su višekratne čaše od nehrđajućeg čelika, keramike ili stakla, jer ti materijali ne otpuštaju mikroplastiku. Ovo je posebno značajno ako osoba pije više šoljica dnevno, jer se broj oslobođenih čestica u organizam može kumulirati tokom vremena.

Ako se već koriste jednokratne čaše, naučnici sugerišu da papirnate čaše sa plastičnom oblogom obično oslobađaju manje mikroplastike od potpuno plastičnih, iako nijedna jednokratna opcija nije potpuno bez rizika. Osim izbora materijala, još jedan važan savet je da se izbegava ulivanje kipućih tekućina direktno u plastične ili plastikom obložene posude, jer je to ključni faktor koji potiče oslobađanje čestica. Naučnici iz studije prenose da razumevanje interakcije topline i materijala može pomoći u dizajniranju boljih proizvoda i donošenju pametnijih odluka u svakodnevnom životu.

Ovaj fokus na mikroplastiku i dalje je predmet brojnih rasprava u naučnoj zajednici. Kako je u jednom tekstu za The Conversation naglasio Liu, potrebno je “preispitati sve što mislimo da znamo o mikroplastici u telu”, jer je ovo još uvek mlada oblast nauke sa mnogim neodgovorenim pitanjima. Naučnici poput njega smatraju da je, dok se ne uspostave jasniji standardi merenja i razumevanja uticaja mikroplastike, najbolje biti svestan potencijalnih izvora izloženosti i minimizirati ih kad god je to moguće.

• Upotreba višekratnih šoljica, svesna potrošnja i izbegavanje prekomerne upotrebe jednokratne plastike su samo neki od praktičnih koraka koje možemo preduzeti danas. Dok nauka napreduje i pruža nove uvide, jasna je poruka istraživača: naše svakodnevne navike imaju efekat koji se može kumulirati tokom vremena, pa je korisno razmišljati o dugoročnim posledicama.

Bilo da se radi o zdravlju ili zaštiti okoline, prepoznavanje i razumevanje izvora mikroplastike — pa i onih koji se kriju iza šoljice jutarnje kafe — može biti jedan od koraka ka zdravijem i održivijem životnom stilu.