Zašto nikada više neću jesti u školskoj kafeteriji

Moram da podelim nešto što mi se desilo u školskoj kafeteriji, nešto što me potpuno šokiralo i što mi je zaista pokvarilo dan. Da sam znao da će se ovo desiti, verovatno bih preskočio obrok tog dana, jer ništa nije moglo da pripremi moje čulo za ono što sam doživeo.

• Tog dana, ništa nije delovalo neuobičajeno. Ušao sam u kafeteriju, uzeo tanjir povrtne supe, sjeo za stol i počeo da jedem. Pokušavao sam da uživam u toplom obroku, kad odjednom, nešto mi je zapalo za oko. Na površini supe, tačno u sredini tanjira, primetio sam neki mali oblik koji nije ličio ni na šta što sam ranije video u tom obroku.

Prvo sam pomislio da je to možda neki komadić začina ili povrća, ali kada sam pogledao bolje, srce mi je stalo. Bio je to crv. Da, dobro ste pročitali. Našao sam crva u juhi. Nikada nisam verovao da će mi se nešto ovako desiti. Nikada nisam mislio da ću biti u situaciji da kažem ovako nešto, ali eto, desilo se. Možete li da zamislite moj šok i gađenje? Nema ničeg goreg nego da sediš za stolom, misleći da jedeš nešto sigurno i zdravo, a zatim otkriješ da je sve to bilo samo užasno iznenađenje.

• Dok sada razmišljam o svemu, nije mi jasno šta je zapravo gore: sama pomisao na crva u mojoj juhi ili činjenica da se ovo moglo desiti još mnogo puta pre mene. Kako znam da to nije bio jedini put da je neko naišao na nešto ovako? Koliko puta je nekome promaklo i prošao je obrok bez da je ikada saznao? Da li su u pitanju ozbiljni higijenski propusti u toj kafeteriji?

Nakon što sam video crva, nisam mogao da nastavim sa jelom. Ostavio sam tanjir, uzeo torbu i napustio kafeteriju. Nisam mogao da verujem da se nešto ovako dogodilo. Možda sam preosetljiv, ali sigurno nije lako da se opustim i ponovo jedem u toj kafeteriji, posebno nakon što sam doživeo ovakvo iskustvo.

Želim da podelim ovo sa svima jer mislim da nije u redu da ovakve stvari prolaze nezapaženo. Ako su se i vama desile slične stvari, morate da znate da niste sami. I, iskreno, sada nisam siguran da li ću ikada ponovo jesti u školskoj kafeteriji.

• Ovo iskustvo mi je dovoljno pokazalo da školske kafeterije moraju da obrate pažnju na higijenu i kvalitet hrane koju služe. Ni jedan student ne bi trebalo da se suoči sa takvim iznenađenjima u svom obroku, jer to nije samo pitanje ukusa – to je pitanje zdravlja i sigurnosti.

Nikada više neću moći da gledam sopstveni obrok u kafeteriji bez da se setim ovog iskustva. Ne znam kako bih mogao da se opustim i nastavim da jedem nakon što sam video nešto tako odvratno.