U današnjem članku, preživelima strašne tragedije koja se dogodila u zatvoru Munzenze u Gomi, na istoku Demokratske Republike Kongo, ostale su samo potresne uspomene na ono što su doživele.
- U noći između 26. i 27. januara, tokom masovnog bekstva zatvorenika, dogodila se nezamisliva tragedija – više od 150 žena je silovano, dok su stotine žena i njihove dece poginule u požaru. Preživeli su u šoku, pokušavajući da objasne užase koji su se odigrali pred njihovim očima.
Izjava Vivijan van de Pere, zamenice šefa mirovne misije UN u Gomi, zvuči kao užasavajući izveštaj iz noćne more: „Bile su silovane, pa su onda zapalili ženski blok. Sve su umrle posle toga.” Ove reči odražavaju samo delić tragičnih događaja koji su uništili živote nevinih. Portparol Kancelarije za ljudska prava UN, Sejf Magango, potvrdio je ozbiljnost ovog izveštaja i dodao da smatraju da je on verodostojan, iako još nisu nezavisno provereni podaci iz pravosudnih organa.
Ova tragedija je deo šireg konteksta u kojem su pobunjenici iz grupe M23, koja navodno uživa podršku Ruande, napadali kongolesku vojsku za kontrolu nad gradom. Tokom ovog perioda haosa, oko 4.000 zatvorenika je pobeglo iz zatvora, dok su žene ostale bez zaštite. Zatvorenici su se, umesto da beže ka slobodi, najpre okrenuli prema ženskom delu zatvora, nasilno upadali u blok i činili zločine nezamislivih razmera. Prema svedočenjima, nasilnici su se popeli preko zida iz muškog odeljenja zatvora i krenuli u teror.
Mnogi od preživelih žena, kao što je 22-godišnja prodavačica crnog luka Paskalin, koja je bila zatvorena zbog optužbi za krađu, ispričali su svoje strašne sudbine. „Čuli smo buku kako skaču po rezervoarima za vodu. Bilo ih je mnogo, i bile smo uplašene. One koje nisu imale sreće, bile su silovane. Prvi napad je bio toliko nasilan da sam pala u nesvest”, opisivala je Paskalin horor u kojem je učestvovala. Napadači su ženama pretili smrću ako pokušaju da pobegnu, što je dodatno pojačalo strah i paniku među zatvorenicama.
- Požar koji je nastao tokom tog haosa dodatno je pogoršao situaciju. Grad Goma bio je u potpunom haosu, sa hiljadama mrtvih na ulicama, dok su vlasti napustile grad. Zatvor je bio prepun žena i dece, jer su majke sa malom decom imale pravo da ih zadrže uz sebe. Požar je zahvatio ženski blok, a 132 žene i 25 dece izgubile su živote. Dvoje dece je preživelo. Florans, 38-godišnja preživela, ispričala je kako je situacija postala još strašnija kada je na njih bačen suzavac umesto da se gasi požar. „Oči su nam gorele kao da su nam sipali čili. Nismo mogle da dišemo,” rekla je Florans, dodajući da su mnoge žene umirale od gušenja i srčanih udara.
- Još jedna preživela, Nadin, opisivala je kako je noćna mora koju je doživela, ostala s njom zauvek. „Kad zaspim, sve što sam ovde videla vraća mi se. Vidim mrtve. Umesto da otvore vrata, ostavili su nas da umremo kao životinje,” izjavila je Nadin. Ove reči odražavaju duboku bol i traumu kroz koju su prošle žene koje su preživele.
Jedna od najsvetlijih priča među ovim tragičnim iskustvima dolazi od 25-godišnje Sife, koja je tokom požara izgubila svoju dvogodišnju ćerku. „Nosila sam Esteru na leđima. Kad smo pokušale da izađemo, nešto je palo na nju. Bomba? Ne znam. Umrla je na licu mesta. Estera je tek počela da hoda. Bila je bezgrešna. Uvek je bila uz mene,” kroz suze je ispričala Sifa, koja je sama bila zatvorena bez presude, baš kao i mnogi drugi.
Unatoč tome što su preživele, žrtve ove tragedije tvrde da do danas niko nije saslušao njihove priče niti pokrenuo istragu. „Niko nas nije kontaktirao. Ni vlada u Kinšasi, ni M23 koji sada drže Gomu,” rekla je Sifa. Ove reči odražavaju duboku nepravdu, jer žrtve osećaju da neće biti pokrenut ni jedan proces, i da se sve već smatra gotovo.
Iako je grupa M23 kasnije objavila jednostrani prekid vatre, situacija u Gomi i dalje je napeta. Više od 2.000 tela još uvek čeka na sahranu, dok grad ostaje pod kontrolom pobunjenika. Ujedinjene nacije pozvale su međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Ruandu i Kongo kako bi se nastavili pregovori i postigao mir, ali izgleda da će ova tragedija ostati neprocesuirana.
Tragovi ove tragedije ostali su i u pepelu spaljenih zatvorskih zgrada, gde je među izgorelim loncima i razbacanom odećom ostala mala ružičasta sandala, spržena s jedne strane. Blizu nje leže dugmad sa dečije košulje, koji su postali poslednji tragovi onih koji su stradali. Iako je mnogo žena nestalo, preživeli su ostali da govore u njihovo ime, osiguravajući da ove strašne priče nikada ne budu zaboravljene
