“Živimo nas petoro u dvosobnom stanu i evo kako nam je”: Sari svi postavljaju jedno pitanje, a odgovor šokira

U ovom članku Vam otkrivamo kako izgleda život u dvosobnom stanu porodice koja broji pet članova, a njihov odgovor na postavljeno pitanje šokira sve…

U Njujorku, gde su cene stanova astronomske, a prostor u domovima često ne omogućava ni osnovne uslove za život, standard “idealnog porodičnog doma” postao je nedostižan luksuz. U gradu u kojem se za garsonjeru bez svetla plaćaju hiljade dolara mesečno, potreba za većim, boljim i prostranijim prostorom postaje dominantna. Tri deteta, tri sobe – to je slika koju mnogi zamisle kada pomisle na idealnu porodičnu dinamiku, barem prema slici na Instagramu.

• Ipak, postoji i drugačiji pristup koji mnogima zvuči kao kompromis. Sara Almodovar (35) i njen muž Peterson (34), sa troje male dece, žive u dvosobnom stanu od 67 kvadrata u Vašington Hajtsu. Iako bi mnogi pomislili da je takav prostor premali za porodicu petoro ljudi, oni ne planiraju da se sele, niti maštaju o većem stanu ili kući sa dvorištem. Naprotiv, oni tvrde da im upravo ovakav način života donosi više bliskosti, mira i reda nego što bi imali u većem stanu. Ona.rsizveštava da ovaj par svesno bira manje, smatrajući da im to omogućava da izgrade dublje i smislenije porodične veze.

Jedno od najčešćih pitanja koje im ljudi postavljaju je: „Kako će funkcionisati kada deca porastu i neće li im trebati odvojene sobe?“ Sara na to odgovara jasno i bez obzira na to što mnogima njen stav možda neće prijati: “Ovo pitanje dolazi iz privilegije.” Na svom Instagramu, ona je otvoreno podelila svoje misli, objašnjavajući da je njeno detinjstvo bilo upravo takvo – odrasla je u stanu gde je delila sobu sa braćom i sestrama, što je, kako kaže, oblikovalo njen pogled na život.

• Peterson, s druge strane, potiče iz potpuno drugačijeg okruženja – odrasao je u kući sa velikim dvorištem i sobom za svako dete. Iako su imali različita iskustva tokom odrastanja, oboje su se složili da život u manjem prostoru ne znači nužno gubitak privatnosti ili kvaliteta života. Blic piše da njihova svesna odluka da izaberu život sa manje stvari, u prostoru koji ne preplavljuje njihov svakodnevni život, došla je iz želje da se povežu sa sobom i međusobno.

Sara objašnjava da privatnost u njihovoj kući nije vezana za kvadraturu prostora, već za dogovor i međusobnu komunikaciju. Stan, iako manji, bio je prilagođen potrebama porodice kroz sitna “uradi sam” rešenja. Na primer, u dečjoj sobi napravili su trospratne krevete, ručno izrađene, tako da svako dete ima svoj kutak koji im omogućava da imaju svoj mali lični prostor. Fioke, police i ormarići u koje deca stavljaju svoje stvari imaju jasno definisana pravila – šta je zajedničko, a šta isključivo lično.

Kroz ovu podelu, deca od malih nogu uče da poštuju granice, da pitaju za dozvolu i da prihvate „ne“ kao odgovor. Ovakav pristup, kako tvrdi Sara, postavlja temelj za uzajamno poštovanje i zdrave međuljudske odnose. Ona.rs napominje da je ovakav način života u suprotnosti sa čestim društvenim normama koje često naglašavaju potrebu za većim prostorom, ali i da pokazuje koliko je komunikacija ključ u izgradnji privatnosti i zdravih odnosa.

• Snimak na kojem Sara deli svoju priču pogledalo je više od 24.000 ljudi, a komentari su brzo postali mesta na kojima su roditelji sa sličnim iskustvima podelili svoja razmišljanja. Mnogi su pisali da su i oni odrasli u sličnim uslovima, gde su delili sobe sa braćom i sestrama, i kako im je to pomoglo da se lakše snađu u studentskim domovima ili zajedničkim stanovima. Njihova iskustva podsećaju nas da privatnost nije nužno vezana za kvadraturu, već za sposobnost porodice da komunicira i poštuje međusobne granice. Blic piše da je ovaj način života zapravo vrsta povratka osnovama – manje stvari, više bliskosti.

Za Saru i Petersona, ključ nije u obezbeđivanju što više kvadrata za decu, već u tome da im pokažu da osećaj doma dolazi iz odnosa, a ne iz samog prostora. Iako njihov stan ima samo 67 kvadrata, oni smatraju da on deluje veće jer nisu zatrpali prostor stvarima. Ovaj minimalistički pristup omogućava im da stvore dom koji je miran, otvoren i opušten, prostor u kojem je lepo i spokojno biti.

• Ona.rs ističe da se, i pored pritisaka koje donosi život u velikom, užurbanom gradu, Sara i njen muž odlučuju za jednostavnost, verujući da manje za njih znači više. Njihov izbor pokazuje kako se život sa manje može pretvoriti u bogatiji, ispunjeniji i smisleniji, jer im omogućava da se fokusiraju na ono što je zaista važno – međusobnu bliskost i međuljudske odnose.

Njihova priča možda deluje kao kompromis za one koji veruju da veći prostor znači bolji život, ali za njih je to svesni izbor koji ih ispunjava i čini zadovoljnima. U svetu koji često vrednuje više kvadrata, Sara i Peterson podsećaju nas da život sa manje može biti više.