U ovom članku otkrivamo koliko sati sna je dovoljno za različite životne dobi i koje zdravstvene probleme može izazvati njegov nedostatak. U nastavku saznajte koje su jede od bitnih preporuka stručnjaka i zašto je pravilno spavanje važno za dugoročno zdravlje…
Nema sumnje da je san ključan za oporavak i održavanje optimalnog zdravlja, ali koliko sna je zaista potrebno da bismo se osećali dobro i izbegli negativne efekte nesanice ili prekomernog spavanja? San je neizbežna potreba za naše telo, a pravilno odabrano vreme spavanja bitno je za naše mentalno i fizičko zdravlje. Preporučeni broj sati sna menja se sa starošću, a razumevanje tih razlika može pomoći u postizanju boljeg zdravlja i dužeg života. Prema poslednjim preporukama koje je objavila Nacionalna fondacija za spavanje, postoje jasne smernice prema starosnim grupama koje osiguravaju optimalno trajanje sna.
- “Blic” je istakao da se preporučeno vreme spavanja razlikuje za decu, odrasle i starije osobe, jer svaki životni period ima različite zahteve. Za novorođenčad, na primer, preporučuje se 14 do 17 sati sna dnevno, dok bebe od četiri do 11 meseci treba da spavaju 12 do 15 sati. Kako deca rastu, količina sna se smanjuje, a osnovne smernice predviđaju da deca školskog uzrasta (od 6 do 13 godina) spavaju 9 do 11 sati, dok adolescenti (14-17 godina) trebaju 8 do 10 sati sna.
Za odrasle osobe, optimalno vreme spavanja varira između 7 i 9 sati, a starije osobe (preko 65 godina) mogu se zadovoljiti sa 7 do 8 sati sna. Ove smernice ne samo da pomažu ljudima da održe vitalnost, već i smanjuju rizik od razvoja hroničnih bolesti. Laslau portal detaljno objašnjava kako ove preporuke mogu doprineti zdravlju na duže staze, ističući da je kvalitet sna ključan za smanjenje stresa i jačanje imunološkog sistema.
- Iako je važno da se pridržavamo ovih smernica, previše sna može imati negativan uticaj na naše zdravlje. Prema nekim istraživanjima, prekomerno spavanje je povezano sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i gojaznosti. Na primer, spavanje duže od 10 sati dnevno može povećati rizik od dijabetesa tipa 2 jer smanjuje sposobnost tela da efikasno obrađuje glukozu, kako navodi Vas Glas. Slično tome, predugačak san može usporiti metabolizam i izazvati bolove u leđima, ukočenost mišića, pa čak i depresiju.
Dakle, predugačak san je gotovo jednako loš kao i nedostatak sna, jer oba stanja mogu narušiti ravnotežu hormona i negativno uticati na opšte zdravlje. Da biste izbegli ove negativne efekte, važno je da razvijete zdravu rutinu spavanja koja se uklapa u vaš svakodnevni život. Postavljanje rasporeda spavanja i pridržavanje istog je ključno za održavanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Ujutro, ako se osećate umorno, tuširanje mlakom vodom može vas osvežiti i probuditi.
Osim toga, bavljenje sportom tokom dana pomoći će vam da ostanete aktivni, a takođe poboljšava kvalitet sna. “Danas.ba” preporučuje da započnete dan sa malo fizičke aktivnosti, jer to doprinosi boljoj cirkulaciji i energičnosti tokom dana. Takođe, važno je piti dovoljno vode tokom dana, jer hidratacija pozitivno utiče na našu energiju i raspoloženje.
- Naučno je dokazano da kvalitetan san ne samo da poboljšava mentalno zdravlje, već i smanjuje rizik od različitih bolesti, uključujući bolesti srca, dijabetes i gojaznost. U tom kontekstu, postavljanje pravilnog režima spavanja postaje imperativ za sve nas, bez obzira na uzrast.
Ako usmerimo pažnju na kvalitet sna i njegov uticaj na naše zdravlje, moguće je da sprečimo ili smanjimo mnoge zdravstvene probleme koji nastaju zbog loših navika spavanja.
Za kraj, važno je naglasiti da je ključ zdravog života u balansu – ni previše sna, ni premalo sna. Ako se pridržavate ovih saveta, vaš organizam će vam biti zahvalan, a vi ćete se osećati zdravije, srećnije i produktivnije. “Kurir” takođe dodaje da pravilan san može doprineti povećanju životne dobi, ali samo ako je to uravnoteženo sa zdravim navikama i kvalitetnim životnim stilom.
