U današnjem članku, želimo da vas upoznamo sa pričom Zorice, majke koja je izuzetno hrabra i posvećena svom sinu Emanuelu, koji je dijagnostikovan sa autizmom.
- Zorica je, pre nego što je bilo jasno, primetila da nešto nije u redu sa razvojem njenog sina i odlučila da se oslonila na svoj instinkt. Ova priča o snazi, borbi i ljubavi majke prema svom detetu pruža uvid u stvarni život sa autizmom i kako je važno razumeti ovu dijagnozu, koja je često pogrešno shvaćena.
Zorica je bila majka koja je, dok su mnoge druge majke verovale da će razvoj deteta teći svojim tokom, primetila da nešto nije u redu sa Emanuelom. Pre njegovog prvog rođendana, uočila je znakove koji su bili daleko od uobičajenih i odlučila da veruje svom instinktu. Nije bilo lako, ali kako je kasnije saznala, njen unutrašnji glas nije bio grešan. Na snimku koji je podelila, jasno je prikazana scena u kojoj Emanuel, okružen mnogim igračkama, nije pokazivao interes za igru, već je bio potpuno zaokupljen samo jednim neobičnim objektom – nogom njene komšinice koja je mahala izvan vidokruga.
Zorica se seća kako je Emanuel, dok je bio još beba, imao “prazan” pogled i kako nije bio zainteresovan za stvari koje bi dete njegovog uzrasta trebalo da istražuje. Tek sa deset meseci je počeo da puzi, ali je to trajalo samo nekoliko minuta, a zatim se povukao i nije želeo da se igra sa igračkama. Ni sa kim nije ostvarivao kontakt, nije se okrenuo kada bi ga zvala, a njegovi pokreti i reakcije bili su potpuno neuobičajeni za dete te dobi. Zorica je, iako nije imala zvaničnu dijagnozu, bila sigurna da nešto nije u redu, ali to je bilo teško shvatiti, a mnogi nisu mogli da razumeju njenu zabrinutost. Ovaj period borbe, tuge i bola, u kojem su se Zorica i Emanuel osećali usamljeno, bio je početak njihovog puta.
Danas, Emanuel ima skoro četiri godine, i Zorica nastavlja da deli svoju priču i iskustva kako bi podigla svest o autizmu. Ona želi da ljudi shvate kako život sa ovom dijagnozom zaista izgleda, jer često postoje nesporazumi i pogrešna tumačenja ponašanja dece sa autizmom. Često se meša sa nevaspitanjem i besom, ali stvarnost je drugačija. Zorica deli primer iz svakodnevnog života kada je svom sinu tražila da joj donese pelenu. Emanuel je bio zbunjen i donio je pogrešan paket pelena, dok je ona pokušavala da mu objasni šta treba. Zorica objašnjava kako deca sa autizmom ponekad ne reaguju kako bi to inače bilo očekivano, iako su ranije naučili te radnje. Emanuel je čak odbijao da baci pelenu u smeće, što je ranije voleo da radi, i počeo je da vuče ruku svoje majke da obavi sve umesto njega. Zorica objašnjava da to može biti znak regresije, kada deca sa autizmom prestanu da rade stvari koje su ranije naučila.
- Njihov svakodnevni život nije lak, ali Zorica je posvećena tome da Emanuelu pruži sve što mu je potrebno. Zajedno se igraju, a jedna od njihovih omiljenih aktivnosti su puzzle. Zorica priča sa sobom dok Emanuel polako počinje da koristi reči i veruje da će jednog dana moći da sastavi celokupne rečenice i da se izrazi na način koji će mu pomoći da komunicira svoja osećanja. Unatoč svim izazovima, ona ga vidi kao borca i njenog “maminog heroja” koji se suočava sa životnim olujama, ali ne odustaje.
U današnjem svetu, mnogi još uvek ne razumeju šta znači imati autizam. Ovaj poremećaj na autističnom spektru (ASD) izaziva razlike u funkcionisanju mozga, što može uzrokovati teškoće u socijalnoj interakciji, komunikaciji i ponašanju. Mnogi od simptoma počinju da se pojavljuju već od 12 do 18 meseci, a kod nekih i ranije. To se može manifestovati kroz probleme sa kontaktom očima, nedostatkom odgovora na ime, poteškoćama u praćenju pogleda druge osobe ili prepoznavanju predmeta.
Deca sa autizmom često imaju vrlo specifična interesovanja i ponašanja, koja mogu izgledati čudno ili neobično. Na primer, mogu poređivati igračke na određeni način i postati uznemireni ako se redosled promeni, ponavljaju iste reči ili fraze, ili se fokusiraju na male delove objekata, poput točkova. Takođe, mogu imati neobične reakcije na zvuke, mirise, ili čak na teksture određenih predmeta.
Razumevanje i prepoznavanje ovih simptoma je ključno, jer ranija dijagnoza i intervencija mogu pomoći u poboljšanju razvoja deteta. Važno je naglasiti da je autizam spektar, što znači da svaka osoba sa autizmom ima jedinstvene osobine i izazove. U mnogim slučajevima, rana identifikacija može značajno poboljšati kvalitet života i pomoći deci da dostignu svoj pun potencijal.
Zorica i Emanuel nisu sami u ovoj borbi, ali im je podrška zajednice i razumevanje drugih od izuzetne važnosti. Kroz svoja iskustva, Zorica pokazuje svetu koliko je važno razbijati predrasude i učiti o tome šta autizam zapravo jeste.
