U ovom članku otkrivamo koje se posuđe smatra najopasnijim po zdravlje i zašto stručnjaci upozoravaju da u njemu nikako ne treba čuvati određene namirnice. U nastavku saznajte o kakvoj je opasnosti reč i kako da zaštitite sebe i svoju porodicu…
Plastika je postala gotovo neprimetna pozadina savremenog života. Nalazi se svuda – u flašicama za vodu, ambalaži za hranu, kuhinjskim posudama, kućnim aparatima, ali i u odeći, nameštaju i čak kozmetici. Upravo zbog te sveprisutnosti, mnogi ljudi više i ne razmišljaju o tome koliko često dolaze u kontakt s plastikom. Međutim, poslednjih godina sve češće se govori o mikroplastici i njenom potencijalnom uticaju na zdravlje, a zabrinutost više nije rezervisana samo za naučne krugove. Kako piše Blic, mikroplastika je postala jedan od najvećih ekoloških, ali i zdravstvenih problema današnjice.
- Mikroplastika su izuzetno sitne čestice plastike, manje od pet milimetara, koje nastaju raspadanjem većih plastičnih predmeta ili se već u tom obliku proizvode. Nastaju trošenjem flaša, posuda za hranu, plastičnog escajga, ambalaže, pa čak i kesica za čaj ili sintetičke odeće. Iako ih ne možemo videti golim okom, njihovo prisustvo je potvrđeno gotovo svuda – u vazduhu koji udišemo, vodi koju pijemo, zemljištu, pa i u ljudskom organizmu. Naučna istraživanja, na koja se poziva Politika, pokazala su da su čestice mikroplastike pronađene u plućima, krvi, pa čak i u posteljici, što je dodatno uznemirilo javnost.
Zbog ovih saznanja, mnogi su već počeli da menjaju navike. Plastične flaše za vodu zamenjuju se staklenim ili termoflašama od nerđajućeg čelika, a jednokratna plastika se sve češće izbacuje iz upotrebe. Međutim, jedno pitanje i dalje ostaje često zanemareno: šta je sa plastičnim posuđem za hranu koje svakodnevno koristimo u kuhinji? Posude za čuvanje hrane, kutije za ručak, plastične činije i poklopci i dalje su deo gotovo svakog domaćinstva. Da li su one zaista bezazlene ili predstavljaju skriveni izvor mikroplastike?
- Prema rečima stručnjaka, plastične posude za hranu nisu nimalo bezopasne kako se ranije mislilo. Mikroplastika se iz njih može oslobađati naročito kada su izložene toploti, kada su izgrebane ili kada se u njima čuva određena vrsta hrane. Iako povremeno korišćenje plastike ne predstavlja veliki rizik, svakodnevna i dugotrajna upotreba značajno povećava izloženost mikroplastici. Kako navodi Stil magazin, čak i kvalitetnije, tvrđe plastične posude, koje se reklamiraju kao dugotrajne, s vremenom ispuštaju mikroskopske čestice plastike, naročito kada dolaze u kontakt s toplom hranom.
Jedan od ključnih problema jeste to što se plastika vremenom degradira. Ogrebotine koje nastaju pranjem, savijanjem ili dugogodišnjom upotrebom stvaraju mikrooštećenja iz kojih se čestice lakše oslobađaju. Toplota dodatno ubrzava taj proces. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da čuvanje tople hrane u plastičnim posudama predstavlja jedan od najrizičnijih scenarija. Prema pisanju Blica, plastika pod uticajem toplote ne samo da oslobađa mikroplastiku, već i određene hemijske supstance koje mogu migrirati u hranu.
Posebno je važno obratiti pažnju na vrstu hrane koja se čuva u plastici. Nisu sve namirnice jednako „bezbedne“ kada su u kontaktu s plastičnim posudama. Stručnjaci ističu da kisela hrana poput paradajza, citrusa, kiselih paprika ili jela sa sirćetom može hemijski reagovati s plastikom i ubrzati otpuštanje mikroplastike i drugih štetnih supstanci. Masna hrana, naročito ona bogata uljima, takođe predstavlja problem, jer masnoće imaju sposobnost da apsorbuju plastifikatore iz posuda. Kako navodi Politika, upravo kombinacija masnoće i plastike predstavlja jedan od glavnih razloga zašto se savetuje izbegavanje plastičnih posuda za čuvanje gotovih jela.
- Topla i vruća hrana je možda i najrizičnija kategorija. Stavljanje tek skuvanog obroka direktno u plastičnu posudu može značajno povećati količinu mikroplastike koja prelazi u hranu. Stručnjaci savetuju da se hrana najpre ohladi ili, još bolje, da se od početka prebaci u staklene, keramičke ili metalne posude. Stil magazin naglašava da čak i posude koje nose oznaku „microwave-safe“ nisu potpuno bezbedne, jer toplota, bez obzira na deklaraciju, ubrzava razgradnju plastike.
Ipak, realnost je takva da mnogi ljudi i dalje koriste plastične posude, bilo zbog praktičnosti ili navike. U tom slučaju, postoje načini da se rizik bar delimično smanji. Stručnjaci preporučuju da se plastika koristi isključivo za suvu hranu sobne temperature, poput žitarica, keksa ili testenine. Važno je izbegavati grebanje, savijanje i dugotrajno korišćenje istih posuda, jer oštećenja povećavaju oslobađanje mikroplastike. Takođe, nikada ne bi trebalo zagrevati hranu u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici, bez obzira na oznake proizvođača.
Ipak, sve veći broj stručnjaka slaže se da je dugoročno najbolje rešenje potpuno izbacivanje plastike iz procesa čuvanja hrane, naročito kada je reč o toplim, masnim ili kiselim namirnicama. Kao bezbednije alternative preporučuju se staklo, nerđajući čelik i keramika. Ovi materijali ne reaguju s hranom, ne otpuštaju štetne čestice i zadržavaju ukus i kvalitet obroka. Kako ističe Blic, prelazak na ove materijale ne predstavlja samo zdravstvenu, već i dugoročnu ekonomsku odluku, jer su izdržljiviji i trajniji.
- Važno je naglasiti da mikroplastika nije problem koji se rešava preko noći. Ona je već deo naše okoline i u potpunosti je izbeći gotovo nemoguće. Međutim, smanjenje izloženosti je realan i dostižan cilj. Male promene u svakodnevnim navikama – poput izbora posuda za hranu – mogu imati značajan uticaj na dugoročno zdravlje. Kako zaključuje Politika, upravo kuhinja je jedno od mesta gde imamo najveću kontrolu nad tim koliko plastike unosimo u svoj organizam.
Na kraju, iako plastika deluje praktično i bezazleno, savremena istraživanja jasno pokazuju da ona ima i svoju tamnu stranu. Mikroplastika, iako nevidljiva, postaje deo naše svakodnevice, a plastične posude za hranu jedan su od najčešćih izvora izloženosti. Birajući staklo, metal ili keramiku, ne čuvamo samo kvalitet hrane, već i sopstveno zdravlje. U tom izboru ne zavisi samo ukus obroka, već i dugoročna dobrobit organizma.
