U ovom izdanju članka Vam otkrivamo koji dio tijela mnogi ljudi nesvjesno zanemaruju tokom tuširanja, iako zahtijeva posebnu pažnju. U nastavku saznajte kako ga pravilno očistiti i održavati higijenu…
Kultura održavanja lične higijene i nege tela u poslednje vreme doživljava pravu malu revoluciju, što potvrđuje i sve veća popularnost specijalizovanih edukativnih kurseva posvećenih ovoj temi. Polaznici na ovim predavanjima uče kako da donesu ispravne odluke pri izboru kozmetičkih proizvoda, kako da pruže adekvatnu potporu svojoj koži i koje to duboko ukorenjene greške moraju pod hitno da eliminišu iz svoje svakodnevne rutine. Poseban akcenat u modernoj nezi stavlja se na preparate koji se odlikuju izuzetno blagim, neagresivnim sastavom. Stručnjaci jednoglasno savetuju izbegavanje proizvoda koji u sebi krije oštre hemikalije, teške sulfate ili intenzivne veštačke parfeme koji mogu narušiti prirodnu barijeru kože. Kako u svojim uvodnim analizama o zdravlju kože naglašava popularni regionalni portal „Blic“, najbolji i najsigurniji izbor za svakodnevnu upotrebu jesu gelovi i sapuni čija je pH vrednost pažljivo usklađena sa prirodnim zahtevima epidermisa, jer se na taj način rizik od nastanka dosadnih iritacija, crvenila i preteranog isušivanja svodi na apsolutni minimum.
- Uprkos tome što većina ljudi živi u uverenju da poseduje besprekorne higijenske navike jer svakodnevno koristi kupatilo, istina je često potpuno drugačija. Poznati lekar i uticajni medicinski edukator dr Karan Radž već godinama javno i otvoreno govori o kritičnim zonama na ljudskom telu koje većina nas podsvesno ili potpuno nesvesno zanemaruje tokom pranja. On naglašava da redovan ulazak pod tuš i puko ispiranje vodom ne garantuju stopostotnu čistoću, jer na telu postoje skriveni delovi koji zahtevaju poseban fokus i sasvim drugačiji pristup nezi. Ako se ti delovi redovno preskaču, stvara se savršena podloga za razvoj različitih zdravstvenih komplikacija koje mogu narušiti opšte stanje organizma i izazvati lokalne upalne procese.
Među svim tim skrivenim i nepravedno zapostavljenim zonama, ljudski pupak se s pravom izdvaja kao jedno od najkritičnijih mesta za potencijalno nakupljanje opasnih mikroba. Iako na telu zauzima zanemarljivo malo prostora, njegova specifična anatomska struktura pruža idealne, gotovo savršene uslove za sakupljanje i zadržavanje patogenih bakterija, mrtvih ćelija kože, sitnih vlakana sa odeće i nevidljivih čestica prašine. Zbog svog uvučenog oblika, unutrašnjost pupka veoma lako postaje trajno vlažna i topla, a upravo je takva specifična mikroklima pravi katalizator za eksplozivan razvoj i razmnožavanje mikroorganizama. Dr Radž skreće pažnju na činjenicu da je ovo zapravo jedna od najprljavijih tačaka na našem telu, i to isključivo zbog toga što ogroman procenat populacije tokom tuširanja jednostavno zaboravi da mu posveti adekvatnu pažnju.
- Pravilno održavanje i čišćenje ove zone nikako ne bi smelo da se svede samo na površno, pasivno ispiranje vodom pod tušem, ali isto tako zahteva i veliku obazrivost. U nameri da detaljno očiste pupak, ljudi ponekad prave opasne greške i koriste oštre predmete, štapiće sa krutim vrhovima ili neadekvatne instrumente, što može dovesti do mehaničkih povreda osetljive kože, mikro-rana i ozbiljnih unutrašnjih infekcija. Kako u svojim popularnim savetima o kućnoj higijeni prenosi poznati sajt „Telegraf“, lekari preporučuju isključivo nežan i jednostavan pristup ovom problemu. Obična pamučna vata ili mekani tuffer, prethodno namočeni u mlaku vodu ili blagi sapun sa neutralnim pH faktorom, sasvim su dovoljni da se bez ikakvog pritiska i rizika uklone sve nataložene nečistoće iz unutrašnjosti.
Nakon što se proces pranja uspešno završi, od presudne je važnosti da se očišćeno područje pupka detaljno i potpuno osuši mekanim peškirom. Ukoliko se u unutrašnjim naborima zadrži i najmanji procenat vlage, drastično se povećava verovatnoća za brz razvoj i naseljavanje dosadnih gljivica. Gljivične infekcije na ovom mestu manifestuju se kroz veoma neprijatan miris, intenzivno peckanje, svrab ili izraženo lokalno crvenilo kože, što stvara veliku nelagodu. Za uklanjanje nešto starijih i tvrdokornijih naslaga prljavštine, dr Radž savetuje primenu prirodnih metoda. Preporučuje se nanošenje nekoliko kapi čistog maslinovog ili kokosovog ulja, koje se ostavi da deluje par minuta kako bi omekšalo naslage, nakon čega se sve sa lakoćom i bez agresivnog trljanja ispere mlakom vodom.
Još jedna izuzetno intrigantna tema koja redovno izaziva burne debate i veliko iznenađenje među polaznicima higijenskih kurseva jeste stvarna i preporučena učestalost tuširanja tokom sedmice. Pod uticajem modernog, ubrzanog načina života i marketinških kampanja, većina ljudi je čvrsto ubeđena da je svakodnevno tuširanje apsolutna i nezaobilazna obaveza, naročito tokom toplih letnjih meseci kada su prisutni pojačano znojenje i sparušena atmosfera. Međutim, ugledna dermatološkinja Meri Stivenson otvoreno razbija ovaj mit i pojašnjava da takvo rigidno pravilo nikako ne može da važi univerzalno za svakog pojedinca. Dinamika i učestalost pranja tela moraju se direktno prilagoditi individualnom tipu kože, starosnoj dobi, opštim životnim navikama, kao i stepenu svakodnevne fizičke aktivnosti.
- Vodeći svetski stručnjaci iz oblasti dermatologije čak navode podatak da bi većina savremenih ljudi mogla sasvim bezbedno da se tušira na svaka dva do tri dana, i to bez ikakvih negativnih posledica po njihovu opštu higijenu ili društveni život. Ova preporuka je posebno važna i odnosi se na osobe koje prirodno imaju izuzetno osetljivu, tanku ili suvu kožu. Prečesto izlaganje tela vodi i sapunima agresivno uklanja dragocena prirodna ulja i sebum, koje organizam samostalno luči sa ciljem da sačuva optimalnu vlažnost i zaštiti telo od spoljašnjih patogena. Kada se taj zaštitni sloj neprekidno ispire, koža postaje ranjiva, sklona pucanju i gubi svoju prirodnu elastičnost.
Naravno, osobe koje se bave teškim fizičkim poslovima, radnici u industrijama ili aktivni sportisti koji svakodnevno imaju intenzivne treninge imaju opravdanu potrebu za češćim tuširanjem, ali čak i u tim specifičnim okolnostima mora se voditi računa o samom trajanju procesa. Provođenje predugog vremenskog perioda pod direktnim mlazom vrele vode nikako se ne preporučuje. Vreme od pet do najviše sedam minuta smatra se apsolutno optimalnim trajanjem jednog tuširanja, jer sve preko toga počinje ozbiljno da ugrožava lipidni sloj, dovodeći do hroničnog isušivanja, iritacija i pojave neprijatnih kožnih osipa. Takođe, uvek treba imati na umu i ekološki, ali i zdravstveni aspekt kada se pravi direktna komparacija između brzog tuširanja i dugotrajnog uživanja u kadi.
Iako tople i mirisne kupke predstavljaju nezamenljiv oblik opuštanja nakon stresnog dana, sa stanovišta racionalne potrošnje resursa, brzo tuširanje troši znatno manje vode, često i do pedeset odsto manje u poređenju sa punom kadom. Kako na samom kraju ovog detaljnog i poučnog higijenskog vodiča zaključuje poznati sajt „Atma“, svesna i pravilno usmerena briga o sopstvenom telu ne podrazumeva preterivanje niti slepo praćenje nametnutih društvenih normi, već razumno osluškivanje stvarnih potreba organizma. Kombinovanjem pravilnog izbora blagih kozmetičkih preparata, temeljnim čišćenjem svih skrivenih zona poput pupka i optimizacijom vremena provedenog pod tušem, uspešno čuvamo zdravlje i lepotu svoje kože. Istovremeno, razvijanjem ovakvih izbalansiranih i održivih navika pokazujemo odgovornost ne samo prema sopstvenom zdravlju, već i prema očuvanju životne sredine koja nas okružuje.
